Kontra-nebuloze

11 Nov, 2009

Put Druida (I. deo)

Generalna — Autor sopran87 @ 15:43

Sledeća priča je samo početak jedne mnogo veće priče koju ću objavljivati u nastavcima. Autor će biti otkriven kasnije, kada malo dublje udjemo u radnju i likove...

 

 

Te večeri je spremanje trajalo kraće nego obično, nešto je Dripsija vuklo da izadje iz kuće. Nije ni gledao na sat, te je izašao 15 minuta ranije nego što je trebao, da bi se našao sa Tristom. Dok je čekao, zapalio je cigaru, i na trenutak su mu kroz glavu proletele misli o onom srahu da otvori vrata kad je bio mali, ali on kao i uvek pomisli kako su to bile gluposti i kako bi mu bolje bilo da razmišlja sta da kupi za pare koje je izmolio. Bilo je hladno, nenormalno hladno za to doba godine i para je izlazila zajedno sa dimom iz njegovih usta. Mrzeo je da čeka. Uvek je to prebacivao kad bi neko kasnio, ali ovaj put Trista je došla na vreme. Poljubili su se na blic i Drpsi je krenuo da joj priča kako će večeras da bude dobra muzika. O kako je samo bio uzbudjen, prvi put izlazi na to mesto o kom su mu svi pričali, na taj čuveni splav Oktopod.

 

            Ne mogu tačno da se setim da li je bio petak ili subota, ali znam da sam ih jako teško pratio jer su išli brzim korakom do stanice, a meni treba dosta snage da se krećem sa svim zaštitama i plaštom koji je dosta težak jer je od medvedje kože. Tada su me svi, svi osim njega videli kao običnog psa lutalicu, ali on nije smeo da me vidi. To bi tada, za njega, bio šok.

            Nakon pola sata pešačenja i vožnje stigli smo ispred, i odlučio sam da čekam. Vreme je brzo prolazilo zato što sam se smejao čudnim pokretima ljudi uz nesto što oni zovu muzika, devojke su u zanosu mrdale ruke i noge kako bi izgledale što zavodljivije, dok su muškarci, svi namršteni iz ko zna kojeg razloga, sedeli ili se klatili kao da ih neko tera na to. On definitivno nije tamo pripadao. Sedeo je kao i većina momaka, ali je imao taj karakterističan, intelignetan izrac lica, znao je i sam da mu tu nije mesto ali to sebi nije hteo da prizna. Plašio se da bude odbačen, kako mi je posle rekao. Imao sam utisak da sam ga čekao par minuta ali je to ustvari bilo dobrih četiri sata, i kad sam ga video da izlazi sakrio sam se iza drveta trudeći se da ne napravim ni najmanji šum, mada je on bio dovoljno pijan da se na takve stvari ne obazire. Morao je da ide taksijem, a to nikad nisam voleo jer tada moram da trčim za njim jako brzo, naravno u obliku psa. Ali šta je tu je, ušao je sa Tristi, i kola su krenula.

            Pod mesečinom nalik na ogroman novčić nepoznatog porekla i vrednosti, kola su stala, i jedino što je tada ometalo apsolutnu tišinu je bio zvuk motora prigušen klimanjem auspuha. Trista je izašla prva jer živi 3 zgrade od Dripsija, i tada ga je, posle jako dugo vremena poljubila u obraz i pomazila po kosi, kao da je nešto bilo drugačije. Videlo se da mu je to bilo čudno. Ali pošto je zalupio vrata od kola taj zvuk ga je vratio u normalu i ubrzo je bio ispred svoje zgrade, vadeći pare da plati vožnju. I bila je skupa kao i uvek. Zašto li je opet išao taksijem, zašto nije čekao jutarnji autobus? To je bilo i moje i njegovo pitanje. Iskreno, ja sam samo čekao da dodje kući i legne, tada je za mene počinjao pravi posao.

            Spremao sam se, dok je ulazio u zgradu i vadio ključeve da otključa vrata od stana, ja sam smišljao kako da udjem u isto vreme kada i on, što je bilo jako teško. I baš mi se posrećilo, ispali su mu ključevi na pod kada je ušao, a ja sam za to vreme uspeo da se provučem pored njega kao leptir, i udjem u njegovu sobu. Niko se nije probudio. Ubrzo potom sam čuo zvuk vode u kupatilu i njegovo standardno večernje kašljanje, bio je to jako ružan zvuk. Kao da je to radio namerno da bi probudio sve u kući, a bilo je daleko od toga. I najzad, na moju veliku radost, izašao je iz kupatila i uvukao se u krevet brzinom svetlosti, umoran od alkohola i glasne muzike. Nije ni sanjao šta ga čeka te večeri.

 

Nastaviće se....

 

 


Komentari

  1. Pocetak obecava... :)

    Autor Katerina — 12 Nov 2009, 11:15

  2. Odlicno je!:)

    Autor Ivana Kovacevic — 29 Nov 2009, 17:41


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.co.yu