Kontra-nebuloze

08 Nov, 2009

22. leto

Poezija — Autor sopran87 @ 12:33

Dvaes' drugo leto prošlo je polako,
Nekad mi se činilo da se nisam mako',
Sustiže me jesen, magla radi svoje,
Minuti brzo prolaze, ko da ne postoje.

Danas mislim jedno, sutra mislim drugo,
Trajalo je leto neobično dugo,
Postavlja se pitanje kad će opet doći,
Bez zvezdanog neba neću dugo moći.

Ovi hladni vetrovi polako me lome,
Odeća mi brani da razmišljam o tome,
Ulice su prazne, nikog nigde nema,
Osećam da prvi se sneg polako sprema.


Neobično leto je sad u drugom gradu,
Neko drugi sada traži spas u hladu,
Vreme mi ne dopušta da kraj reke šetam,
Imam neki osećaj da sam sebi smetam.

U krevetu me drži miris novog dana,
Hladnoća me obuzima, toplota mi je strana,
Želim da se osetim kao toga leta,
Da budem opet čovek, a ne marioneta.

 

Napisao: sopran87


Komentari

  1. Kao i uvek odusevljena sam i ovom tvojom pesmom:)

    Autor Ivana Kovacevic — 29 Nov 2009, 17:43


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.co.yu