Prednosti cvrkutanja
Ne znam zašto, ali s' vremena na vreme imam potrebu da napišem članak o skroz normalnim pojavama sa nenormalnim "ukrasnim papirom". Jer, neko je jednom rekao da pakovanje prodaje proizvod :-)
Ova priča će govoriti o 140 karaktera. Nekima je 140 karaktera malo. Nekima je mnogo! Neki ne znaju šta bi radili sa 140 karaktera. Ali jedno je sigurno - da nas "cvrkutanje" polako obuzima.
Moram priznati da sam pri otvaranja profila na Twitter-u bio potpuno nepoverljiv. Kao prvo, nisam imao pojma o čemu se radi. Drugo, mislio sam da nema šanse da mi bude zanimljivo nešto što je izgledalo kao skraćeni statusi na Facebook-u. Ali sam se prevario!
Twitter je po meni jedna veoma moćna zajednica, skoro sam (baš preko njega) pročitao članak gde je opisano kako su se ljudi sa Twitter-a skupili kako bi pomogli jadnim ljudima na Haitiju, i uspeli su da sakupe pozamašnu sumu novca (milioni su u pitanju)! E sad, ako je twitter toliko moćan, zašto nije toliko popularan kao facebook? Moj odgovor na to pitanje bi bio: Zato što zahteva razmišljanje. A ljudi veoma ne vole da razmišljaju. Realno, facebook može da koristi svako i da pri tome nema nikakvih poteškoća. Ljudima je interesantno da sakupljaju imaginarne prijatelje, imaju ih 23,114 a od njih su 1% videli uživo. Ali dobro, sve je stvar izbora, poenta je da twitter tako ne funkcioniše.
Dakle, u 140 karaktera treba staviti nešto što će biti interesantno, potrebno i pametno. Na face-u možete videti ljude koji su upravo otišli do wc-a, piju kafu, puše cigaru, gledaju kroz prozor, itd. Ali na twitter-u to neće dugo opstati. Jer, koliko sam ja upućen, twitter služi za informisanje, za povezivanje ljudi iz sličnih oblasti i jednu veoma moćnu komunikaciju. A to nije sve! Ne možete biti nezanimljivi a da vas dosta ljudi prati. Morate se maksimalno truditi da ostavite što bolji utisak, pa čak i kad vas ljudi "zavole" i stavljaju vas na #FF morate nastaviti u istom stilu kako bi broj vaših "followers-a" rastao. Kad sam već napisao #FF, twitter je poznat i po skraćenicama, posebnim načinom pisanja koji počinješ da razumeš tek posle nekog vremena. Ja ga još uvek ne razumem u potpunosti.
Zaključak je da na Twitter-u nema suvišnosti, nema nepotrebnih gluposti koje se nalaze u veoma velikoj meri na face-u. Jedina njegova mana je možda što je kratkog daha. Kad to kažem mislim da ništa ne traje dugo, koliko god zanimljivo bilo. Ali nemojte mi verovati. Twitter me je prijatno iznenadio.
