Kontra-nebuloze

Rusi su pomalo bolestan narod. Ima jedna jako zanimljiva pesma. Dečija je! U slobodnom prevodu glasi ovako:

"... Deca su našla u polju bombu. Zadivljena tim otkrićem uzeli su je i prenosili iz ruke u ruku. Deka je to gledao sa trema smejući se i klackajući se u stolici. Igrala su se deca danima, dok jednog dana granata nije eksplodirala. Dugo, dugo su letele ruke i noge, a deka je i dalje sa osmehom posmatrao sve to i klackao se u stolici..."

Savršena pesma za pred spavanje?

A čuo sam da je jedan pesnik pisao o kravljem lešu koji se raspada, i nakon strofa i strofa opisivanja detalja uporedio ženu sa istim tim lešom. Ljubavna pesma...

Da li umetnost treba da ima granice?

Inspirisan komentarima sa prošlog posta, moram da nastavim sa ovom temom. I dalje neke stvari ne štimaju, a raštimovane pojmove nikako ne volim.

Npr, nismo se uopšte posvetili svrabu u levom dlanu! Kao što reče zalutala, ona uvek dobije neke novce kad je svrbi levi dlan. Ja imam drugi problem. Kada me zasvrbi rožnjača tokom punog meseca leti nadjem neke pare :-) Zalutala, samo imaš sreće, nema to veze sa dlanovima...

Ako pomenemo prolazak ispod merdevina nešto tu nije u redu. Dobro bre sreću mu poljubim, pa oni jadnici što su pravili merdevine mora da su umirali kao blesavi... Već sam pominjao ogledala, crne mačke, šta još imamo... Jedenje sa noža! E to podržavam. Verujem da je to neka majka izmislila da joj deca ne bi jela sa noža i posekla se. Kažu da te tada prati nesreća ne znam koliko, ali ovo u principu ima mnogo opravdanije razloge.

Cicilz je rekla nešto za sedenje na ivici stola. I to podržavam vala. Šta bi bilo kada bi se prevrnula zajedno sa stolom? Mislim da je i ovde prste umešala neka zabrinuta majka... Dajte još neke primere, ja uživam u analizi ovoga :-)

Da vas ja nešto pitam. Zašto ljudi nose crveni konac oko ruke? AKo je to sreća, onda je brojanica kao crna nesreća? A koliko je ljudi nosi?

Zašto se veruje da ako legnete u krevet sa cigankom, dobijate 7 godina sreće. U čemu? I zašto onda ne vidite cigane da idu ulicama srećni, raspevani i bezbrižni? Čudna neka sreća...

Mnogo pitanja, a malo odgovora. Šta je sa onim krugovima, da ne kažem crtežima u žitu? Ko je to pravio, i zašto? 

A pazite sada ovo. Otkud verovanje da onaj ko otkine okrajak na porodičnom ručku dobija taštinu ljubav? Kakve veze dodjavola ima okrajak hleba sa ljubavlju tašte? Da li je neko jednom otkinuo parče hleba i onda ga tašta zavolela, pa je on to proglasio kao pravilo?

Aha, a šta ćemo za pevanje za stolom? Biće mi luda žena zbog toga? Da, hoće ako se oženim u Palmotićevoj. Osim toga, teško da moje pevanje za stolom ima veze sa mojom budućom ženom. I ako je tako, onda na svadbama svima polude žene i muževi, pošto svi sede i pevaju za istim stolom za kojim jedu? Mislite o tome...