Kontra-nebuloze

Jeste da ljudi izmišljaju svašta, ali ovo je baš inovacija! Neko se našao pametan i izmislio potpuno nov način tetoviranja! UV tetovaže su nešto zaista novo, kod kojih se koristi specijalno mastilo vidljivo isključivo pod "crnim" svetlom. To je sve u redu, ali čemu? Tetoviraš se i ne možeš da vidiš svoju tetovažu osim ako nisi na trance žurci?

Kažu da je moguće birati i boju koja će se presijavati pod UV zracima, a moguće je čak uraditi i sliku koja će se videti i regularno, ali će krenuti da svetli pod UV-om.  Medjutim, ovakve tetovaže nisu potpuno odobrene u Americi, jer su tek u povoju. Neka mastila koja se koriste u ove svrhe se smatraju izuzetno kancerogenim, a neka su okarakterisana kao alergeni, te će proći joše neko vreme pre nego što budu odobrena i puštena u prodaju. 

Na mestu gde sam ovo pronašao kažu da ovo ne može da radi svako, naprotiv, stručnost je veoma bitna kako bi sve ispalo kako treba. Naravno, moraju da imaju i UV lampu kako bi videli šta rade :-)

Jako bitna stvar u fotografiji. Bez pravog momenta fotografija je ništa. Nešto razmišljam, koliko li ovi ljudi čekaju da bi uhvatili taj pravi momenat?

Jednom sam i ja pokušao da se bavim fotografijom, ali vrlo bezuspešno. Jednostavno nemam strpljenja. Stigao sam, doduše, dosta daleko. Uspeo sam posle 3 dana da podesim otvor blende i ekspoziciju! I to je nešto!

Evo jedne kolekcije slika koje pokazuju baš pravi trenutak. Svaka čast.

 (Dalje)

Najzad sam ga našao! Sada se molim snegu, molim ga da pada, samo da skupim dovoljno para pa da napravim rešenje! Rusko je, naravno. Hoću sneg!

Izvinjavam se, nisam opisao o čemu se zapravo radi. Sasvim slučajno sam naleteo na savršeno rešenje za sneg. Rusi imaju gomilu snega, a jedan njihov sajt se pozabavio rešenjem tog gadnog problema! Možda iziskuje malo dublji džep, ali verujem da je održavanje prosto?

 Ajde sad, neka meni neko kaže da ovo nije praktično?

 (Dalje)

Šta kažete na još jedan članak tipa "20 načina da (upišite po izboru)"? Negde sam nasao clanak u kome navodno daju 20 nacina da budete srecni radeće svaki dan neke sitne stvari koje će vam značiti. E pa baš da vidim da li se slažete sda ovim...

 Prva stavka je navodno sredjivanje kreveta. Kažu u tom članku, da kada spremite prostor oko sebe unutra ćete se osećati bolje. I da će vam to podsvesno pomoći dabudete srećniji! Nešto i ne verujem...

Pod 2 je navedeno da manje menjate prevozna sredstva. Znači, kada ste seli u 65-icu ud'rite do kraja pa šta bude! Jer, ako promenite prevoz bićete pod stresom :-) Ok, ovo je možda i tačno, ali neizvodljivo u našim uslovima. 

Treće po redu je da nadjete stolicu za ljuljanje! To je izvodljivo, i verujem da pomaže, ali... U redu, nema ali, stolica za ljuljanje je prvi ozbiljan kandidat!

Dalje je u pitanju pravljenje liste stvari koje će vas osloboditi od stresa. Znači, šta bi trebali da radite da vam bude lepo, da se smirite, itd. Ne znam za ovo, ali mene bi smirilo jedno krstarenje oko sveta, i imam ga na listi već duže vreme :-)

Sledeći savet je isključivo za žene, a kaže da lakirate nokte na nogama. Ne želim da ulazim u to :-)

E ovo što sledi je po meni istina. Kaže da se probudimo na pravi način. A to ne znači budjenje uz neki pištav zvuk sata kupljenog kod kineza, već uz neku muziku sa mobilnog koja nam prija, i slično. Ovo bih stvarno toplo preporučio.

Ne moram da pominjem razgovor sa ljudima, koji će nas osvežiti, ali bih pomenuo da je po ovim istraživanjima nepoželjno davati prijateljima savete! Kao to nije dobro jer neće biti samostalni. Kakve face...

 Rasporeedjivanje nameštaja takodje pomaže, kako oni kažu, jer će nas osvežiti u psihološkom smislu, a još jedan način da se lepše osećamo je da se smejemo na silu! Ahahahaha, za ovo još nisam čuo. Kažu ovako: "Čak i kada nemate čemu da se smejete, smejte se na silu gledajući kroz prozor!". Malo čudno, zar ne?

Gledanje u fotografije voljenih ljudi je takodje standard, kao i traženje problema na google-u. 

E, a sada ono najbitnije. Isključite televizor. Sa ovim se slažem u potpunosti. Prema istraživanjima, mnogo je važno provoditi vreme sa ljudima a ne sa televizorom. Srećni ljudi ne gledaju televizor, kako ovde piše. 

I posle ove bitne rečenice sledi još par saveta, kao što su: jedite avokado, pevajte stalno neku pesmu, posetite neko mirno mesto, prekršite pravila ponekad, opraštajte, i družite se više sa srećnim ljudima. Ali je za mene najbitnije bilo da pročitam ono sa televizorom. I dalje ga ne volim. I dalje mi nije drag. Nadam se da ćete biti srećni! :-)

Nije me bilo neko vreme, i mogu reći da sam dosta propustio :-) Šta se radi? Vidim da je izašlo dosta zanimljivih postova, drago mi je da ste u elementu :-) Otvorio sam drugi blog (sopranov.blog.com), pa ako nekog zanima može da pogleda. Odlučio sam da tu stavljam svoje tekstove malo ozbiljnijeg tipa, da malo odvojim temu od ove/ih kojom se sada bavim. Uglavnom, pošto me nije bilo podeliću sa vama jednu pesmu koju skoro napisah, a nekako ima veze sa odlascima i dolascima :-)

Pozdravljam vas roditelji, brižni do plafona,
Pozdravljam vas rodbino, i vi ste mi mili,
Na dalek put idem, tamo čeka me ona,
I molim vas budite kao sto ste bili.

Pozdravljam te druže, prijatelju stari,
Uvek si tu bio kad nisam imao brata,
Ne dozvoli da nam put drugarstvo kvari,
Ti si bio jedini što za ruku me hvata.

Moja mila sestrice, i tebi želim sreću,
Umiljata budi i fina prema svima,
A tvoj brat ti zeli radost još veću,
Srešćemo se opet, doneće me plima.

Usput cu se gledati sa ljudima iz navike,
Ko zna koliko ih videti neću,
Neću se naslušati komšijske vike,
Neću čuti komšinice kako blebeću.

Sa svima sam se pozdravio,sada moram poći,
Radnja mi se zatvrara, neće biti hleba,
Za nekih dvadesetak minuta cu doći,
Moram da se pozdravim, valjda tako treba!
 

Pre nego što sam krenuo da pišem ovaj članak otkrio sam nešto. Kad god gledam TV posle toga se osećam depresivno, zaglupljeno ili prazno. Sad, to može biti iz više razloga (gledam TV umesto da učim, ne gledam prave kanale, itd), ali sam u jedno siguran. Nema bre ništa normalno da se vidi!

Uključim tu kutiju i odvalim da je u toku prenos velikog brata. Nema šanse to da gledam, idemo dalje. Na prvom vesti (na kojima je toliko pozitiva da mi se plače (rat ovde-poginulo toliko ljudi, na haitiju ih sahranjuju bagerima, otac silovao maloletnu ćerku, pljačkaš banke ubio 3 službenika i uzeo brda para, treba li da idem dalje?(čak je i vremenska prognoza loša :-) ))), na drugom neka imbecilna serija iz 1239., na košavi "Budi faca" ili šta već, e pa ako ne gledam velikog brata neću ni jeftinu kopiju toga. Prelistah na brzaka sve domaće kanale i otkrih da su "Paja i Jare" ponovo u modi! Savršeno. 

Nakon toga predjoh na strane kanale, i to prvo na Discovery, pa NG, i tu nadjoh zanimljivog sadržaja, ali samo na kratko. Na Discovery-u su počele da se daju neke imbecilne emisije, National Geographics ima zanimljivog sadržaja, ali treba ubosti termin! Animal Planet ne gledam jer po meni preteruju. Znam šta mislite, znam da vam sve ovo izgleda kao klasično džangrizanje ali ako izdvojite malčice vremena i razmislite shvatićete da jne grešim. Jeste, imao sam slične tekstove, jeste, imao sam i pesme, ali ne mogu da se načudim tom fenomenu! Stvarno ne mogu.

Šta se dalje dešava? Posmatram ljude koji gledaju sport. I to je sasvim ok. Gledati fudbal je ok, (meni se lično ogadio), ali gledati i tenis, rukomet, stoni tenis, boćanje, pikado, odbojku, plivanje, skijanje, NFL, NHL, i još se kladiti na sve to je malo previše! Ili nije? :-) "Izabereš lepo jedan sport, eventualno dva koja pratiš i to je to", kažem ja drugu pre neki dan koji provodi 14 sati dnevno gledajući sve žive sportove i kladeći se na njih.

Pa, ostaju nam samo muzički kanali! Oni su super, ali imaju samo jednu manu. To su muzički kanali. Oni se slušaju, ne gledaju se. Eventualno ako ima neki dobar spot, ali opet, sledeća tri će sigurno biti užasni.

Tako da, posle još jednog pljuvanja po televiziji ne ostaje mi ništa drugo nego da obećam da to više neću raditi. Bar neću pljuvati po celokupnom TV fenomenu. Ali jednostavno me fascinira kako ljudi zaradjuju mnogo para na... ničemu! I znam da hejtujem previše, ali ponekad je blog savršeno mesto za to... :-) Pozdrav od Soprana :-)

Nešto mi je palo na pamet dok sam piskarao. Ne treba se plašiti mraka! Jeste, malo je apsurdno što sam se setio toga u 22- godini, ali nema veze, bitna je poenta! :-)

Jer, mrak je samo nedostatak svetlosti?

Da li se deca plaše mraka zbog propagande na tv-u? Zbog priče roditelja? Ili je to normalno u tom dobu? Pitanja nikad dosta! Uglavnom, sve ovo je bio samo prečica do objašnjenja kroz pesmu...

Svake noći pod hladnom tišinom,
Iz česme se radja zver u tmini,
Budi se sa bolnom gorčinom,
Što provešće noć u hladovini.

Zver iz česme je ružna ko djavo,
Sitne crvene oči ga krase,
Mrzi sve što je lepo i zdravo,
I napada svakog na putu, zna se.

Dugački nokti i krivi zubi,
Plaši se samo sunčevog sjaja,
Pospane ljude hladnoćom ljubi,
Brutalnosti njegovoj nema kraja.

Stalno je gladan, stalno je žedan,
Stalno se češe kad raste mu brada,
Svome poslu je beskrajno predan,
A na oči kosa mu pada.

Al' jutro kad dodje on se povuče,
Ode da spava u hladnoj česmi,
I njega mnogi problemi muče,
Što pojavljuje se samo u pesmi.