Kontra-nebuloze

Ruke su teške, da na oslonac misle,
Noge ukopane u pesak duboko.
Plamičak koji na vetru leluja,
A posmatra ga sivi soko.

Vetar sa sobom strahove nosi,
Uz vetar brže protiče vreme,
Taman kada se zapitaš ko si,
Usne se ukoče i postanu neme.

Tišina i pesak, oblici razni,
Veliko svetlo, drhtavo ništavilo.
Čekamo da se plamičak ugasi,
I to je jedno jedino pravilo.