Za novu godinu isključivo pozitiv, ništa drugo! Jeste da je i to dan kao i svaki drug, ali bar imamo povod za slavlje, neosporivpovod za slavlje :-) Šta je bilo bilo je, šta će biti ne zanima nas, danas je dan koji su neki jako dugo čekali a neki ga planirali, i što je najbolje, ti neki se broje u milijardama!
Tako da, nemojte se nervirati što vam pantalone nisu ispeglane ili što niste pojeli nešto masno kako bi imali "podlogu", nema razloga, to nije bitno! Samo uživajte, želim vam sve najbolje u novoj godini, sve ono što vam je najpotrebnije.
Po čemu je prošla godina bila posebna? Šta se mnogo bitno desilo? Pa, na TV-u ništa nisam primetio jer TV i ne gledam nešto preterano... Na radiu takodje ništa, nisam ga uključio godinama... Ali internet? Hmmmm, to je već druga priča...
Kao što je moj profesor pričao (i uticao da koristimo internet pravilno), 2007. godine nismo imali pojma šta je facebook, a sada? Sada u Srbiji imamo tačno 1,270,080 korisnika istog! Ako ne verujete, evo dokaza:
Jedna od najvećih glavobolja koja muči ljude pri planiranju novog biznisa je smišljanje imena. Treba da bude zvučno, da se lako pamti, da ostane poznato i naravno da ima duboko značenje. U potrazi za skrivenim imenima ljudi plaćaju veoma velike sume novca i troše dosta vremena.
Ali, kao što istorija čuva uspešne brendove koji vladaju našim umovima decenijama, isto tako jako velik broj tih brendova nije dobio ime dubokim i mukotrpnim planiranjem već - slučajnošću. Jako često su imena sadašnjih mega-kompanija nastajala od naziva lokaliteta, imena vlasnika preduzeća, a da ne pominjemo efekat jednostavne okolnosti...
Za početak - Apple. Jabuka je bila omiljeno voće osnivača ove kompanije (Steve Jobs-a), i posle višemesečnih pokušaja da se nadje pravo ime novog preduzeća on je rekao svom poslovnom partneru: "Ovo je ultimatum, ako se za pet sati ne nadje bolje ime, nazvaću preduzeće "Apple"!". I tako danas milioni korisnika koriste proizvode sa prepoznatljivom jabukom na sebi.
Imao sam priliku da nadjem slike sa ekskurzije u jednoj od najvećih animatorskih kuća na svetu, Pixar-u. Prosto je neverovatno kako su se ljudi dosetili da svima učine interesantan boravak, kako zaposlenima tako i posetiocima. Gledajući ove slike stekao sam utisak da niko ne može ostati ozbiljan radeći ovde, da svako ko potpisuje ugovor ostaje obavezan da sačuva nešto dečije u sebi...
"Šetajući" internetom, opet sam naleteo na moje Ruse, gledajući nešto oko posla. I kad ugledah slike, stvarno pomislih: "Istina je!". Jeste, do sada nisam ozbiljno radio, još uvek sam student, ali kad razmislim malo o budućnosti i nema nešto mnogo vremena da se nadje dobar posao (pre toga steknu kvalifikacije za isti), i da se opstane u njemu. Konkurencija je prevelika, sve grane svih mogućih delatnosti se sve više razvijaju, pa onda dolazimo do zaključka da koliko god godina imali već je kasno? Ili tu utiče više snalažljivost? Možda sreća? Nemojte samo reći da je u pitanju veza... Poenta priče je, da ako želiš da stvarno uspeš u nečemu moraš jako rano da kreneš da se baviš time (npr. Tiger Woods je sa 4 godine počeo da igra golf a sad je malo bogatiji od nas) kako bi mogao da se usavršiš i pretekneš konkurenciju, ili da spojiš gore navedeno! I, na kraju krajeva, evo odlične promocije jedne agencije (mislim da je Nemačka) za pomoć oko nalaženja poslova... Uživajte.
Juče sam imao priliku da na silu gledam farmu, tj. proglašenje pobednika istoimenog "reality show-a", pa reših da napišem svoje utiske o tome. Prvo, i osnovno, nije mi jasno zašto se to daje na televiziji. Ok, u redu, oni ljudi su otišli tamo da uzmu pare, ali šta mene briga šta je neka Cakana jela i koliko je puta dnevno išla u WC? Vrlo sam razočaran brojem ljudi koji to pomno prati i raduje se svakom novom uključenju, ali me ne razočarava što to gleda nedovoljan broj ljudi, već mislim da ih ima mnogo više nego što treba.
Ispiranje mozga? Definitivno. Stojim iza toga. Gledati nekoga kako spava, ili žvaće, i uživati u tome, je čisto vredjanje ljudske inteligencije. Naravno, ovde ne govorimo o nekome ko nam je drag, već o nekim "poznatim" ličnostima koji pokušavaju da povećaju svoju popularnost odlaskom na farmu i pravljenjem budala od sebe.
Neko će reći da sam previše kritičan, da preterujem sa negativnim komentarima, ali ja iskreno nemam ništa pozitivno da kažem o tome. Stvarno nemam. Veliki brat, još gore. Tamo čak nema ni tih ličnosti za koje smo pre toga čuli! Ne, tamo su nasumično izabrali nekolicinu ljudi da sede u kavezu 100 (ili koliko već) dana, i onda kada se sve spoji bez problema možete sedeti ceo celcati dan pored televizora i dobrovoljno ispirati mozak.
Zaključak: Bežite od toga, bolje gledajte u jednu tačku, razmišljajte o svetskoj krizi, čitajte viceve, bilo šta. Jer ne verujem da bilo ko ima toliko slobodnog vremena da ga troši na ovakve budalaštine...
Globalno zagrevanje je danas veoma popularna tema, svi prave planove kako da se odbrane od njega, uzimaju pare za razne kampanje, pokušavaju da dokažu da će nas vrlo brzo stići katastrofa, ali neko je otkrio da to nije istina! Konkretno mislim na podizanje nivoa mora, potop celih država, itd...
Vrlo jednostavan, ali merodavan primer?
Da li je stvarno cela ta kampanja samo još jedno uzimanje para?
I ako to jeste istina, kad ćemo stvarno osetiti posledice?
Zovu je Eva, bavi se manekenstvom, a visoka je 205cm, što je čini definitivno najvišim ženskim modelom! Ove godine se pojavila u Australijskom žurnalu "Zoo Weekly" sa njihovim modelom visokim 162cm, i evo kako to izgleda, simpatično! Eva je iz SAD, a pravo je čudo da za svoju visinu ima proporcionalnu gradju...
Psiholog za životinje, Kevin Richardson ponaša se sa lavovima kao da su deo njegove porodice. Bez ikakvih problema može da se ušuška "u zagrljaj" ove velike mačke i tako provede noć! 32-godišnji istraživač živi u blizini Johanezburga u Južnoj Africi, a svoju magiju komunikacije sa životinjama ne ograničava samo na lavove. Gepardi, leopardi, pa čak i nepredvidive hijene mirno reaguju na Kevina i nikad nije u opasnosti od napada. Svaka čast...
Evo šta se desi kad ljudi otkriju nešto nesvakidašnje u svojoj blizini! Draganče je fin momak, ali mu je dosadno, pa je tražio nešto što će ga razveseliti, nešto što će da ga pokrene! Da li je dosada i pogubna?
Draganče je našao u parku granatu, Pa je odmah pozvao i mamu i tatu, Skupilo se tri hiljade duša, Svako granatu gleda i sluša!
A granata velika, lepa, Draganče svojoj granatici tepa, Proslaviše ovo otkriće, Uz tu larmu poče da sviće.
Mlado i staru granatu pipa, Raspravljaju kog je tipa, Dragančetu je drago i milo, Najzad mu se posrećilo!
I umetnik je odmah stigo', Stalak s' platnom je podigo', Naslikaće remek delo, Ljudi ga gledaše belo.
Granati jednom postade muka, Smučila joj se ta buka, Puče granata i diže prašinu, Odnese ljude ko paučinu...
Juče sam bio na jednom vrlo zanimljivom dešavanju, koje se održavalo na ekonomskom fakultetu u Beogradu - Reklamijadi. Verovatno ste čuli za "Noć reklamoždera", e pa ovo je nešto slično ali za studente :-) Inače, nikad do sad nisam išao na ovaj tip zabave, i kome god da sam od juče rekao da sam išao da gledam reklamecelo veče, gledao me je kao budalu.
Ali, imam dosta razloga da pričam o tome jer je stvarno vredno priče. Kada vidimo reklame na tv-u zgadi nam se prošli obrok, ali kad celo veče (tj. sat i po) gledamo najbolje reklame izdvojene od strane ljudi koji su ceo život u marketingu, onda je to bolje od premijere nekog filma. Stvarno jeste.
Amfiteatar u kom smo bili nije nešto velik, ali nije ni bio pun (nije mi jasno zašto? - možda zato što je karta 150 dinara:-)), tako da smo imali pun komfor. Dobra stvar kod reklama je što će i oni najnestrpljiviji izdržati ta 2-3 minuta po reklami da bi sledeća bila iz oblasti koja ih zanima. Uglavnom su reklame bile za plakanje od smeha, ali smo videli i anti-reklame od kojih se uozbiljiš u nanosekundi (protiv zlostavljanja žena, dece, za zaštitu životinja, itd.). Najbolje reklame su bile definitivno vezane za piva, kola i sportsku opremu. Bud Light ima odlične reklame, kao i Guinness, čije su neke i banovane zbog eksplicitnog sadržaja.
Tu su bile i neke nagradne igre, besplatno energetsko piće, čisto da dopune osećaj da ste na nekom velikom dešavanju :-) Ali u svakom slučaju preporučujem Reklamijadu svima koji su u mogućnosti da prisustvuju, jedini problem je što će sledeća biti tek u decembru...
Evo i jedne reklame od sinoć, koja me je.... pa malo je reći oduševila!
Karim Rashid je poznati svetski dizajner rodjen u Kairu, a ima preko 2000 dizajnerskih radova. Bavi se industrijskim dizajnom, a jednom prilikom je bio u Beogradu. Medjutim, ta poseta nije bila samo turistička, u toku svog boravka ovde uradio je dizajn jedne apoteke zvane "Oaza Zdravlja", i karakteristična je po svom futurističkom izgledu. Ideja je da ovaj izgled pomogne u ozdravljenju pacijenata, sa "organskim" oblicima i bojama koje utiču na naše raspoloženje, naravno, pozitivno.
Stranac koji uči svoje sunarodnike da pričaju Srpski? Bio je čovek u Srbiji, naučio je korisne fraze, i rešio da to prenese strancima koji su zainteresovani za naš jezik! Vrlo interesantno, ali da li je toliko poučno? Pogledajte...
Kompanija Purisme predstavila je skoro svoj najnoviji proizvod: Lulu. Ova veoma originalna lula napravljena je od najskuplje plastike u kombinaciji sa drvetom, i izgleda kao da je iz budućnosti. Cena ovog zadovoljstva košta "samo" 1,890.00 evra. Dakle, i dalje važi ona priča: "Isto je, Drina ili Lucky, i jedno i drugo su cigare"? I pitam se, da li je stvarno nešto posebno pušiti ovakvu lulu...
