Čudna je to stvar. Ja ne verujem u istu. Ma kakvi, da smo mi nastali od majmuna, ne ide mi nekako to po redu. Obrnuto možda.
Sve ima svoju evoluciju. Za stotinak godina izgledaćemo drugačije. Sve će biti drugačije!
Još hiljadu u par milijardi saveta za bolji život. Svi volimo da ih vidimo, svi pomislimo kako zaista jeste tako čim se uporedimo sa pročitanom rečenicom. Da li je tako ili nije pojma nemam. Meni su se neki baš svideli, ali nikada ih nisam primenjivao u praksi.
Ne postoji talenat. Samo ponavljanje iznova i iznova dok nešto ne uradiš savršeno. (Onaj ko je rekao ovo neka se nosi)
Neke vrlo zanimljivo osobe su toliko prazne da ne znaju šta će sa svojim životom. Ovo nije savet, već konstatacija. Ironija, crni humor.
Nikada se nemojte žaliti kako nemate dobra kola ili kuću kakvu ste oduvek želeli. Biti nesrećan je nešto sasvim drugo. Mislite o tome.
Uvek nosite lep donji veš. Nikada ne znate da li će vam se posrećiti ili ćete završiti kod lekara.
U redu je da menjate svoje mišljenje o ljudima i pojavama iz okoline. Samo budite razumni. Sekunda nije dovoljna, bar ne uvek.
Ponekad je "Odjebi" pravi odgovor. Na žalost, ne uvek.
Biti uspešan ima razlićito značenje za svaku osobu. Poštujte to. (Ciljevi)
Uvek budite to što jeste, osim ako ste arogantno djubre!
Ne gurajte stvari koje vas zanimaju vašim prijateljima pod nos. Ako ih zanima, lako će ih sami pronaći.
Najlepše stvari na svetu su obično beskorisne...
Radite najsporije što možete, ali se pretvarajte da jednostavno ne može da ide brže.
To je prosto neverovatno. Uveče, kada se popale svetla, kod mene se dešava čudo. Dok nisam natakao mrežu za komarce vidjao sam životinjske vrste kakvih nigde nema.
Komarci, muve, pauci su standard. Ima ih u velikom broju i nikako ne možeš da ih se otarasiš. Nekako sam navikao na njih, jednom pauku u ćošku sam dao ime. Dragoslav. Kasnije ga je neko usisao.
E sad, dešava mi se da me posete neka zelena sranja, tvrda kao orah, udju, pa hoće da izadju. Što ste koji moj onda ulazili kad vam se odmah ide napolje?? Ne znam da li ujedaju.
Te zelene nikako ne možeš da ubiješ, papučom jedva. Muški komarci me takodje posećuju, ali njih odmah razmažem po zidu. Ili uzmem dezodorans i upaljač pa se igram. Prezirem insekte, kao što se vidi. Bile su tu i neke crne, ogromne, tvrde bube koje ne lete, samo mile. Čak je i bubašvaba ušla. Nju sam mučio satima.Idemo dalje, ne znam šta vi radite sa nekim mutiranim komarcima koji imaju rep ose a oči muve? Ja sam ga poprskao autanom, pa je posle bolova preminuo.
Imam fobiju od insekata, to je najveći problem. Voleo bih da ih nema.
I tako, ja vama ne mogu da opišem šta se sve nalazi na mom zidu. Ako nastave da se pojavljuju nove životinjske vrste zapaliću sobu zajedno sa kompom. Tako da, ako me ne bude bilo par meseci, znaćete koji je razlog...
Veoma prijatno sam se iznenadio kada sam primetio radove ovog umetnika. Dobih mail sa nekom prezentacijom, a u njemu gomila slika. Svaka slika čudnija od prošle. Da ne idem mnogo duboko u alanizu, pogledajte:
Izvod iz sasvim normalnog razgovora meni bliskih ljudi:
Drug: "Brate, čuj ovu smujpe, mnogo pršti"
Drug2: "Uuuuu, mudro, mudro... Pobedila je!"
Drug: "Samo nemoj da je porediš sa onim drekavcima, oni se ne igraju."
Drug2: "Mhm, nego jel si čuo šta je rekao onaj, mnogo je izgoreo po vangli!"
Drug: "Ma on miruje, njemu je banja."
Drug2: "Da... A kakva ti je ova rujstva, jel si se primio?"
Drug: "Onako, ništa spec."
Drug2: "Au! Sada mlatiš, sto posto!"
Drug: "Zapuši budalu!"
Ne bih inače stavio ovu konverzaciju ovde, nego sam se zapitao... Da li bi neko ko je slušao ovo sa strane znao o čemu govore?
Mene delfini nešto i ne zanimaju, ali moju sestru očaravaju.
Šetamo se mi tako hotelom u Tunisu, kad nam prilazi neki čova sa mornarskom kapom i kreće nešto da mumla:
"Come here, come, come to see, this good."
"We are not interested", odgovorih mu hladno, pošto sam već navikao na svakave ponude.
"Come here, dolphins, come... Good", e kad je pomenuo delfine Kaja se primila. Hoće da ih vidi!
"Where are those dolphins?", upita ga sa širokim osmehom.
"Come, dolphins, come...", nisam shvatio da li nas naziva delfinima ili priča o njima, ali smo ga ispratili do nekog panoa desetak metara udaljenog od mesta susreta.
Tu je krenuo da objašnjava kako će on nas da odvede na brod, kako ćemo da se kupamo sa delfinima, kako ćemo da posetimo neko napušteno ostrvo, kako ćemo da se najedemo ko zna čega, da ne idem dalje... Rekoh mu da ćemo razmisliti.
Posle pola sata prilazi drugi čova obučen potpuno isto, sa istom pričom:
"Come, dolphins, come, good...", ovde počeh da se nerviram.
"Your friend asked us half an hour ago, we will maybe go with him"
"Noooo, he is not my friend, he is bandit, you will not see dolphins with him, baaad..."
Ovde se već nadjoh u čudu i rekoh Kaji da nema ništa od toga, ko zna šta je to. Ali ona bejaše uporna pa me natera da još malo razmislim. Nije prošlo ni sat vremena kad se ispred nas stvori treći čovečuljak obučen isto kao prethodna dvojica.
"Come see, come good...", nije ni završio rečenicu kada sam ga odbio. Otidjosmo do recepcije gde je radio drugar koga smo upoznali i pitali ga u čemu je fora.
Nakon dva minuta saznali smo da tamo nema nikakvih delfina, da je to neko djubrište sa prljavom, mutnom vodom, da od hrane takodje nema ništa i da to zadovoljstvo košta 30-ak evra po osobi. Hvala Bogu, zamalo da smo otišli!
Čisto da znate, nemojte da plivate sa delfinima u Tunisu, nije to baš kako se čini...
Šetam se gradom sa drugom. Tražimo neki zanimljiv kafić da sednemo, vreme kreće da se menja pa smo ubrzali korak. I baš kada sam pomislio da nećemo naći nešto zanimljivo ispred nas se stvori neki znak sa nacrtanim paradajzom na kome piše "Pomedoro".
Prelazimo ulicu, a meni u glavi pesma "Puče puška" od Bilje Krstić. Pevušim je tuhe, drug se začudjuje gde sam baš tu numeru našao, i kako udjosmo unutra za prvim stolom sedi ona. Bilja Krstić. "O kosmose kakva podudarnost!" pomislih i sedoh za sto pored, razglabajući o nekim nebitnim stvarima.
Drug me prekide sa pitanjem "Jel si video koncert Van Gogh-a? Kažu da je bilo ok".
"Nisam, samo još njega da slušam i da mi ne bude dobro", odgovorih, kad se začu zvonce na vratima. Neko ulazi. Pevač Van Gogh-a!
E ovo je već previše, koje su šanse za tako nešto? Seo čovek sa Biljom i rasplete neku priču, a mi se pogledasmo sa nevericom. Od tada verujem u misaone podudarnosti...
Powered by blog.co.yu
