Kontra-nebuloze

Ево како ће изгледати пријемни испит за средње школе из математике, општина Земун, година 2020. Нема шта, ово је већ у наставном плану и програму!

 

1) Мали Аца има четири грама кокаина. Ако 1/8 прода Зеки за 5 евра а 1/4 Гоксију за 10 евра, колика је улична вредност онога што му остаје?

2) Бели добија 2000 евра за украдени BMW, 1000 за украдени Голф 5 и још 2500 за Ауди А8. Ако украде један BMW и 2 Голфа 5, колико Аудија треба да мазне да би имао укупно 9000 евра?

3) Киза је добио 6 година за убиство, а од наручиоца је добио 10 000 евра. Ако његова жена троши 100 евра dnevno, колико пара ће му остати кад се изађе из ћузе?

Додатно питање: Колико времена ће још морати да лежи ако убије кучку која му је потрошила паре?


4) Шоми је украо Ганетов Кавасаки. Док Шоми бежи брзином од 100 км на сат, Гане вади утоку. Ако му треба 7 секунди да извади утоку, репетира је и испали, колико далеко може да стигне Шоне док га овај не обори?

5) Ако је укупан просек оцена из хемије у једном одељењу 2,00, и ако Ђоле звекне наставници 3 шамара, за колико ће cе повећати просек оцена на следећем часу?

  U poslednje vreme prosto se divim crnoj kutiji koja nam plasira sadržaj kakav nam je potreban. Tu su dvorovi, tu su farme, tu su crne hronike i još sijaset veoma interesantnih emisija. Ali, znamo svi da je čovek veoma znatiželjan, pa mu domaći sadržaj obično neodgovara. Šta ima „preko“?

Discovery je posebna priča, ima veoma kvalitetnog sadržaja, ali ima i teškog trash-a. Ima tu i raznih planet programa koji objašnjavaju sve i svašta, i onaj, kako se zove... MTV. Kralj medju programima, glavni kuvar debilizama koji može da gleda samo odredjena sorta ljudi.

Mnogo bogat čovek ima kuću. Kamerman dodje u kuću i biva nahranjen fekalijama zato što je dotičnog buržuja prekinuo u glancanju svog četrnaestog poršea, ali ga on ipak pusti uz neodobravanje. I onda reši da mu pokaže svoje carstvo. Koja je poenta ovoga?

Jasno je meni da ljudi vole da vide šta se dešava u tudjem dvorištu, takodje mi je kristalno čista informacija da treba s vremena na vreme „napariti“ oči kojekakvim luksuzima, ali sve ima svoju meru.

Skoro sam primetio da neki Američki celebrity ima desetak televizora u svom toaletu. To objašnjava tako što, kad vrši veliku nuždu gde god da se okrene može da vidi svoje spotove, emisije, ili šta već. Svaka čast, bravo za tebe. Vlasnik jednog poznatog časopisa narodu šalje poruku da je sasvim ok živeti sa četiri 40 godina mladje devojke u vili na pola miliona hektara sa zoološkim vrtom, pećinom sa džakuzijem i voznim parkom od ko zna koliko ljutih mašina. Omladino, ugledajte se na mene i budite kao ja. Jasno kao dan.

Da se razumemo, svi mi želimo bogatstvo, moć i slavu. Ali da li je neko bivšeg dilera droge koji sada ima hotel umesto svoje kuće kako je on do toga došao? Jok. Da li je neko pitao gore pomenutog čiku kakav način života on vodi? Ne baš. Bitno je da svi oni imaju bazene para i trude se da to prikažu kad god stignu. Ja verujem da je većina tih osoba kvalitetna u smislu nekog obrazovanja i odnosa prema životu, ali to nije ono što može da se zaključi iz emisije koju sam pomenuo. Znači, MTV Cribs je još jedna u nizu emisija koje služe isključivo za ispiranje glave. Po meni, TV je jedna veoma zeznuta naprava.

Imamo tu sreću (?) da ne živimo u blagostanju pa nam mozgovi još uvek nisu isprani ovakvim sadržajem, mada je bilo sličnih pokušaja koliko se sećam. Ali zaboga, ne može kuća Mileta Kitića da se poredi sa placem omanje države koju poseduje 50 cent. Kada bude došlo do toga (za jedno stotinak godina) onda će neka lokalna šimpanza da se hvali svojim dostignućima pred milionskim auditorijumom. Šta da se radi, i to je pusta moda.

Ne moram da navodim ostale morbidluke koji se daju na muzičkoj televiziji, a koji nemaju veze sa muzikom. Šta je sa onom selekcijom od 3 frajera (ili ribe), skeniranjem njihove posteljine ultra-ljubičastom svetlošću u potragom za raznim izlučevinama, šta je sa praćenjem života porodice jednog jako poznatog pevača i „gegovima“ koji bi nasmejali samo blago zaostalu osobu? To je sadržaj koji Amerima savršeno odgovara. Skoro sam gledao film Idiocracy koji vreoma lepo objašnjava šta bi se dešavalo kada bi ovako nastavili, za nekih 500 godina. Umesto da teži da povećava svoj IQ, čoveg ga uporno smanjuje i povladjuje crnoj kutiji postavljenoj na centar dnevne sobe, dozvoljavajući joj da polako ispira glavu širokih narodnih masa plasirajući degutantne sadržaje. Ranije je muzička televizija bila posvećena muzici, sada je posvećena trećerazrednim budalaštinama. Ali avaj, sve je to show-biznis.

 

  Popodnevnu tisinu narusavalo je tek poneko njistanje konja u koralu ili dozivanje zedne stoke. Vruci vetar kotrljao je cupave glave tamblvida koje su za sobom necujno dizale tanke linije prasine. Zara je bila nesnosna. Niotkuda zazveckase mamuze necijih teskih koraka. Neko je iznemoglo vukao teske cizme po prasnjavmom putu.

Salun je bio poluprazan. Dvojica Meksikanaca sedela su na kraju sanka i saputala medju sobom. Moglo se razaznati samo shushtavo spansko “s”. Vrata saluna naglo se razgrnushe a u lokal se uvuce misteriozna figura, glave spustene u okovratnik, prasnjave garderobe i ocima sakrivenih u masnu senku velikog kaubojskog sesira. Figura sede za sank, podalje od dvojice iznenadjenih crnpurastih glava. Negde iza uveta izvadi dugacku sibicu shkripnu njome o djon svoje cizme. U zube stavi kratku cigaretu i zapali je. Iz zadnje sobe saluna pomoli se dugajlija bogatih brkova, brzo oko taknog pojasa veze kecelju, sa police hitro uze mesinganu pepeljaru i vestim pokretom je zalete duz citavog sanka. Pepeljara se, klizajuci, u inch zaustavi tik uz lakat novopridoslice. Laganim korakom dugajlija priblizi.

-          Strendzeru…

-          Tekilu…- promuklim glasom, uzvrati neznanac.

Dugacki lupi debelim dnom case o sank i natochi prelivajuci zuckastu tecnost. Nepoznati se masi dzepa i na povrsinu sanka izvnu nekoliko novcica.

-          Kuca casti- rece sanker i namignu Meksikancima koji ne skidase mrke poglede sa pridoslice.

-          Bog te blagoslovio Borracho.- odvrati ovaj.

Dugacki se na tren osmehnu, a onda mu grch obuze lice, brk mu se povi na dole, a on se nenametljivo mashi svoje vincesterke, pouzdane prijateljice koja i u svome dremezu uvek bejase spremna da klimne vagu pravde.

-          Stranche, znas mi ime?

-          Ah, kako ne bih…, ona stara kuja od tvoje majke pricala mi je o svome detetu idiotu dok sam je...

Vincesterka iskochi iz svoga skrovista i za tili cas se nadje prilepljena uz slepoochnicu stranca, oborivshi mu sesir i pokazavsi njegovo suncem ispeklo lice.

-          Samo jos jednu rec o mojoj majci...- proshishta dugajlija milujuci oroz dugackim kvrgavim prstom.

Stranac se osmehnu siroko ispljunu cigaretu , i okrete glavu tako da mu nisan puske leze na sredinu znojavog cela.

      -Iha Borrachon! Dugo se nismo videli, a ti vec hoces da me se otarasis.  

Borracho se zagleda u stranchevo prljavo lice, a onda ga ocito prepozna, jer mu se brkato meksikansko lice razvuce u shirok krezavi osmeh. Gromoglasan smeh prolomi se uspavanim salunom. Stranac se pridruzi.

-          Sherife! O kusi psu! Mislio sam da su te crvenokoshci odavno osusili na nekom kaktusu a vrane ti iskljucale oci.

Serif pomeri Borrachovu gvozdenu prijateljicu sa svoje glave. – Ako mi Indijanci nisu dosli glave, ne moras ni ti sada.

 

Nastavice se...