Kontra-nebuloze

  Popodnevnu tisinu narusavalo je tek poneko njistanje konja u koralu ili dozivanje zedne stoke. Vruci vetar kotrljao je cupave glave tamblvida koje su za sobom necujno dizale tanke linije prasine. Zara je bila nesnosna. Niotkuda zazveckase mamuze necijih teskih koraka. Neko je iznemoglo vukao teske cizme po prasnjavmom putu.

Salun je bio poluprazan. Dvojica Meksikanaca sedela su na kraju sanka i saputala medju sobom. Moglo se razaznati samo shushtavo spansko “s”. Vrata saluna naglo se razgrnushe a u lokal se uvuce misteriozna figura, glave spustene u okovratnik, prasnjave garderobe i ocima sakrivenih u masnu senku velikog kaubojskog sesira. Figura sede za sank, podalje od dvojice iznenadjenih crnpurastih glava. Negde iza uveta izvadi dugacku sibicu shkripnu njome o djon svoje cizme. U zube stavi kratku cigaretu i zapali je. Iz zadnje sobe saluna pomoli se dugajlija bogatih brkova, brzo oko taknog pojasa veze kecelju, sa police hitro uze mesinganu pepeljaru i vestim pokretom je zalete duz citavog sanka. Pepeljara se, klizajuci, u inch zaustavi tik uz lakat novopridoslice. Laganim korakom dugajlija priblizi.

-          Strendzeru…

-          Tekilu…- promuklim glasom, uzvrati neznanac.

Dugacki lupi debelim dnom case o sank i natochi prelivajuci zuckastu tecnost. Nepoznati se masi dzepa i na povrsinu sanka izvnu nekoliko novcica.

-          Kuca casti- rece sanker i namignu Meksikancima koji ne skidase mrke poglede sa pridoslice.

-          Bog te blagoslovio Borracho.- odvrati ovaj.

Dugacki se na tren osmehnu, a onda mu grch obuze lice, brk mu se povi na dole, a on se nenametljivo mashi svoje vincesterke, pouzdane prijateljice koja i u svome dremezu uvek bejase spremna da klimne vagu pravde.

-          Stranche, znas mi ime?

-          Ah, kako ne bih…, ona stara kuja od tvoje majke pricala mi je o svome detetu idiotu dok sam je...

Vincesterka iskochi iz svoga skrovista i za tili cas se nadje prilepljena uz slepoochnicu stranca, oborivshi mu sesir i pokazavsi njegovo suncem ispeklo lice.

-          Samo jos jednu rec o mojoj majci...- proshishta dugajlija milujuci oroz dugackim kvrgavim prstom.

Stranac se osmehnu siroko ispljunu cigaretu , i okrete glavu tako da mu nisan puske leze na sredinu znojavog cela.

      -Iha Borrachon! Dugo se nismo videli, a ti vec hoces da me se otarasis.  

Borracho se zagleda u stranchevo prljavo lice, a onda ga ocito prepozna, jer mu se brkato meksikansko lice razvuce u shirok krezavi osmeh. Gromoglasan smeh prolomi se uspavanim salunom. Stranac se pridruzi.

-          Sherife! O kusi psu! Mislio sam da su te crvenokoshci odavno osusili na nekom kaktusu a vrane ti iskljucale oci.

Serif pomeri Borrachovu gvozdenu prijateljicu sa svoje glave. – Ako mi Indijanci nisu dosli glave, ne moras ni ti sada.

 

Nastavice se...