Kontra-nebuloze

05 Dec, 2010

NIštavilo

Poezija — Autor sopran87 @ 12:38
Ruke su teške, da na oslonac misle,
Noge ukopane u pesak duboko.
Plamičak koji na vetru leluja,
A posmatra ga sivi soko.

Vetar sa sobom strahove nosi,
Uz vetar brže protiče vreme,
Taman kada se zapitaš ko si,
Usne se ukoče i postanu neme.

Tišina i pesak, oblici razni,
Veliko svetlo, drhtavo ništavilo.
Čekamo da se plamičak ugasi,
I to je jedno jedino pravilo.
 
 

Komentari

  1. Jutros si mi nešto zamišljen, sopran87?

    Autor sanjarenja56 — 05 Dec 2010, 12:49

  2. Mracna je strana ljudskog nistavila...

    Autor katy — 05 Dec 2010, 14:29

  3. Ko čeka,taj dočeka.Nešto sam crazy danas.

    Autor didiland — 05 Dec 2010, 15:49

  4. Soprane, pa ti se prebacio na ozbiljne teme.
    Meni se ipak najvise dopadaju tvoje saljive pesmice :))
    Pozdravce!

    Autor behappy — 05 Dec 2010, 19:15


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.co.yu