Kontra-nebuloze

Nikada ne vidiš kada kiša počne,
Odjednom sve je sivo, nema daška sunca,
Izlomljeni prsti počnu da se koče,
Pogled prati kapi, izgleda da bunca.

Čak se i ne okreneš, a tu je pola puta,
Bačeno, ispljuvano, ukaljano bledi,
Ti na to ne pomisliš, bar na pet minuta,
Dok je prva dlaka počela da sedi.

Nije ti se javilo da će brzo proći,
I uvek ćeš razmišljati šta je moglo biti,
Taj peščani sat drugu ruku toči,
Zaliva je kiša, što dugo će liti.