Kontra-nebuloze

Mene delfini nešto i ne zanimaju, ali moju sestru očaravaju.

Šetamo se mi tako hotelom u Tunisu, kad nam prilazi neki čova sa mornarskom kapom i kreće nešto da mumla:

"Come here, come, come to see, this good."

"We are not interested", odgovorih mu hladno, pošto sam već navikao na svakave ponude.

"Come here, dolphins, come... Good", e kad je pomenuo delfine Kaja se primila. Hoće da ih vidi!

"Where are those dolphins?", upita ga sa širokim osmehom.

"Come, dolphins, come...", nisam shvatio da li nas naziva delfinima ili priča o njima, ali smo ga ispratili do nekog panoa desetak metara udaljenog od mesta susreta.

Tu je krenuo da objašnjava kako će on nas da odvede na brod, kako ćemo da se kupamo sa delfinima, kako ćemo da posetimo neko napušteno ostrvo, kako ćemo da se najedemo ko zna čega, da ne idem dalje... Rekoh mu da ćemo razmisliti. 

Posle pola sata prilazi drugi čova obučen potpuno isto, sa istom pričom:

"Come, dolphins, come, good...", ovde počeh da se nerviram.

"Your friend asked us half an hour ago, we will maybe go with him"

"Noooo, he is not my friend, he is bandit, you will not see dolphins with him, baaad..."

Ovde se već nadjoh u čudu i rekoh Kaji da nema ništa od toga, ko zna šta je to. Ali ona bejaše uporna pa me natera da još malo razmislim. Nije prošlo ni sat vremena kad se ispred nas stvori treći čovečuljak obučen isto kao prethodna dvojica.

"Come see, come good...", nije ni završio rečenicu kada sam ga odbio. Otidjosmo do recepcije gde je radio drugar koga smo upoznali i pitali ga u čemu je fora. 

Nakon dva minuta saznali smo da tamo nema nikakvih delfina, da je to neko djubrište sa prljavom, mutnom vodom, da od hrane takodje nema ništa i da to zadovoljstvo košta 30-ak evra po osobi. Hvala Bogu, zamalo da smo otišli!

Čisto da znate, nemojte da plivate sa delfinima u Tunisu, nije to baš kako se čini...

Šetam se gradom sa drugom. Tražimo neki zanimljiv kafić da sednemo, vreme kreće da se menja pa smo ubrzali korak. I baš kada sam pomislio da nećemo naći nešto zanimljivo ispred nas se stvori neki znak sa nacrtanim paradajzom na kome piše "Pomedoro".

Prelazimo ulicu, a meni u glavi pesma "Puče puška" od Bilje Krstić. Pevušim je tuhe, drug se začudjuje  gde sam baš tu numeru našao, i kako udjosmo unutra za prvim stolom sedi ona. Bilja Krstić. "O kosmose kakva podudarnost!" pomislih i sedoh za sto pored, razglabajući o nekim nebitnim stvarima. 

Drug me prekide sa pitanjem "Jel si video koncert Van Gogh-a? Kažu da je bilo ok".

"Nisam, samo još njega da slušam i da mi ne bude dobro", odgovorih, kad se začu zvonce na vratima. Neko ulazi. Pevač Van Gogh-a!

E ovo je već previše, koje su šanse za tako nešto? Seo čovek sa Biljom i rasplete neku priču, a mi se pogledasmo sa nevericom. Od tada verujem u misaone podudarnosti...

Ovo je vrlo važna novost. Muškarci bi trebali manje da piju pivo. Zašto?

Nemački naučnici su došli do otkrića da pivo sadrži odredjenu količinu ženskih hormona. Ne, ovo nije šala, jedne novine su pisale o tome govorivši da se ozbiljno razmatra cela fešta oko Oktobar fest-a. Kao dokaz za gore navedeno izjavili su da su testirali svoju tvrdnju na 100 ljudi, teravši ih da popiju 6 pinti piva za sat vremena. Mislim da je to fina količina piva! 

Svaki muškarac je postao previše emotivan, nije bio sposoban da vozi, imao je želju da priča kao sumanut bez potrebe, sedeo dok je vršio malu nuždu, i dobio na gramaži. Ako je tako, celo postojanje piva je dovedeno u pitanje!

Dalji testovi nisu izvršeni, i verovatno neće ni biti...

Završili ste na operacionom stolu (daleko bilo). Posle narkoze shvatate da ste još uvek budni i da čujete šta lekari pričaju, ali ništa ne osećate. Evo šta sigurno ne bi voleli da tada čujete...

- "Rodžere, vrati se sa tim! Loš pas!"

- "U jebote, nema mi sata... Gde mi je sat?"

- "E jel može neko da zaustavi ovo čudo da pulsira dok operišem, ometa me..."

- "Čekaj, ako je ovo bubreg, šta sam onda sad izvadio?"

- "Uh, ovo nisam nikada radio, ali sad ću da probam"

- "E ispade mi na pod... Ma neće mu biti ništa, vratiću gde je bilo..."

- "Šta?? Pa što mi niste rekli da operacija nije promena pola???"

- "Ej, dodji da slikaš ovo, priroda se baš igrala..."

Ne, ozbiljan sam. Ti Kinezi se ne šale. Evo šta se desilo:

Došao dečak u igraonicu. Oko njega drugari igraju igrice, zezaju se, sve kako treba. Ali, on ne igra po pravilima. On vara.

Dodjavola! Kako se usudio da vara kineze u nekoj igrici, iako je Kinez?? Kako mu je to samo palo na pamet, zar ne poznaje samog sebe?

Ubrzo je otkriven, i optužen za varanje. Skupljao je bodove (ili šta već) na kvarno. Saigrači, drugovi i ostali su ga napali verbalno, pa fizički. Uskoro se to koškanje pretvorilo u brutalni fizički napad. Ispravka - Ekstremno brutalni fizički napad. Jedan od prisutnih dečaka je izvadio nož od 30ak centimetara i zabio ga dečaku direktno u glavu.

Hitna pomoć je brzo došla, odnela dečaka u bolnicu, ali je ostao živ nekim čudom. Nož je promašio sve što treba da promaši a napadač još uvek nije priveden. 

Ovu priču sam napisao samo zato što sam hteo da idem u Kinu da odigram koju, ali ništa od toga...

Ne znam koliko se vas seća trećeg dela Aladina, kad mali lopov dobije onu zlatnu ručerdu koja sve što dotakne pretvori u zlato? Svako ko je gledao taj crtać garantujem da je pomislio "Uuuuu, mnogo dobro, 'oću i ja!"

Evo, nije baš da je zlatna ruka dotakla, i bla bla bla, ali ima baš dosta zlatnih proizvoda!

 (Dalje)

Da li ste se nekada zapitali? Šta bi bilo da na svetu ne postoji ni jedan jedini čovek, ni jedna žena? Kako bi izgledali gradovi? Šta bi najviše opstalo od čovekovih tvorevina? Da li bi gradove naselile životinje? Sve to sigurno ne bi izgledalo lepo...

 (Dalje)

Šta bih dao da mogu jedno jutro da se probudim, i kroz prozor vidim Neptun. I što je najgore od svega možda bih i mogao, ali mi za to treba 20 miliona dolara.

O čemu se radi? Razmišljao sam da krenem da skupljam pare pa da jednog dana odputujem u svemir. Ili svenemir, svejedno. Malo sam se raspitao kod ljudi šta mi treba za izlazak iz zemlje, neki specijalan pasoš i slično, ali ne! Samo 20 milki i to je to!

A onda sam čeprkao po dragoj nam elektronskoj mreži i našao neke podatke vezane za boravak u svemiru. Tako da mu ovo dodje neka vrsta priručnika za sve koji planiraju da lebde.

Prvo šta sam našao je vezano sa hranom. Kažu ovako: U nedostatku gravitacije ljudski nos slabije oseća mirise, te nam i hrana koju jedemo postaje manje ukusna. Astronauti pokušavaju da poprave to stavljajući majonez, kečap, so i biber, ali samo u tečnom stanju. Pa šta mi kog djavola znači pljeskavica ako ne osećam njen ukus?

 (Dalje)

Posle dosta muke sa starim blogom, imam novi na adresi http://sopranovblog.co.cc/ . Naravno biću i ovde sa vama, samo da se zna :-) Dobrodošli!

Sanjarenja me baš podseti na jednu pričicu njenim zanimljivim postom...

Čovek koji je skoro kupio kompjuter zove servis računara i žali se:

-"Dobar dan, da li možete da dodjete da mi popravite držač za čašu?"

-"Š... Šta da vam popravimo?"

-"Držač za čašu! Pokvario se, neće da radi, molim vas dodjite."

Naravno serviser tu spusti slušalicu misleći da se radi o nekoj imbecilnoj šali. Ali posle pola minuta opet se javlja nezadovoljna mušterija:

-"Sram vas bilo, spuštate mi slušalicu i nećete da dodjete da mi popravite držač za čašu, dajte mi nadredjenog!"

Ubrzo se javio nadredjeni koji je lepo upitao korisnika šta je uopšte taj držač za čašu. Ovaj mu je objasnio da je to nešto na dugme i da neće da radi. Serviseri su iz čiste znatiželje otišli kod korisnika i saznali da se radi o CD-drajvu...

Priča je inače istinita, i baš sam se slatko nasmejao kad sam je čuo :-)

U prirodi postoje vrste. Proizvodi se dele na vrste. Sve se deli na vrste.

Zašto se ne bi delio i čovek?

Mnogo vrsta bih mogao da izdvojim, a da ne pominjem boju kože, versko opredeljenje, i ostale sitnice. Ponašanje je ono na šta danas ciljam. Uzmimo primer.

U gradskom ste autobusu, koji je poprilično pun. Imate velike šanse da naidjete na neki primerak posebne vrste ljudi, koje se izdvajaju od ostalih. Fascinantno se izdvajaju, prepoznate ih na kilometar.

1. Pijanac.

Vrlo često vidjen u noćnom prevozu. Priča sam sa sobom, ili sa prvom osobom na koju naleti. Vrlo eksplozivan, menja ponašanje u milisekundi. Sve oči su obično uprte u njega.

  (Dalje)

To je samo obična pećina, bez preterivanja. Nema definisane zidove ni plafon, sve je neravno i hrapavo. Gužva obično počinje oko 10, tako da se potrudite da dodjete u 8 kako bi zauzeli mesto.

Ogromna burad imitiraju stolove, barske stolice poredjane su pored čisto ukrasa radi, ali ima i par pravih, velikih stolova sa klupama. Kada sam prvi put ušao tu činilo mi se da sam malo odputovao u 14 vek i našao neko tajno skrovište alkohola za mornare. Nalazi se i jako blizu reke, čuo sam priču da su tu ranije stvarno skrivali alkohol i ostale potrebštine. 

Prosto i jednostavno, vinarija. Nalazi se vrlo blizu Brankovog mosta, samo se spustite u Karadjordjevu i ugledaćete veliko bure kako visi, e to je to. Meni je jednostavan. Vino i rakija. Kisela i Koka-kola u zavisnosti da li hoćemo bambus ili špricer. 

Atmosfera je odlična, pušta se uglavnom ex-yu muzika, mada imaju neke vrlo čudne prelaze s vremena na vreme. "Tebi bih dao i sredinu palačinke" ide posle Yu grupe pa se malo zbuniš. Dobro, nije uvek tako ali čisto da se napomene.

Vrlo je jeftino, te se za 500 dinara možete naliti vinom kao blesavi i platiti kartu za noćni prevoz do kuće. Ozbiljno! U skladu sa tim, ne možemo očekivati neki preterani kvalitet vina, ali je u špriceru savršen. U zavisnosti od večeri dolaze i različiti ljudi, ali nema velikih odstupanja. 

Šta još da kažem, atmosfera je fina, ima dosta ljudi, igra se, peva, i to je sve što nam treba, zar ne? Verujem da dosta ljudi zna za nju, ko nije svratio preporučujem...

Slika preuzeta odavde 

Danas ću pisati o reakciji ljudi na situaciju koja nam se vrlo lako može desiti. Svi smo gledali Dosije X, sarkastičnog Moldera i mrtvu ozbiljnu Skali kako se trude da uhvate te leteće tanjire i prezentuju to svetu. Dobro, oni su malo preterali pa je pomenuta dama ostala trudna sa vanzemaljcem (živo me zanima kako?), a molder je pronašao sestru, majku, oca, brata, strica, šuraka i zeta tragajući za zelenima.

Šta bi se desilo da vanzemaljci dodju u Srbiju?

Prvo, kada bi sleteli otišao bi im stajni trap zbog kvaliteta naših puteva. Ako bi sleteli na njivu bili bi ucmekani odmah jer su nekom čovi pokvarili useve. U centar bilo kog grada nemaju gde da slete, ako se ne varam...

Pazite sad, ovo se dešava u slučaju da je dolazak nenajavljen. Ako bi dolazak bio najavljen to bi bila sasvim druga priča. Ministar finansija bi ih verovatno dočekao i naplatio im taksu za letenje u našim vazdušnim prostorim, posedovanje extra-luksuznog vozila koje pritom nema tablice, pa bi za to pukli još jednu kaznu. Naplatio bi im verovatno i narušavanje javnog reda i mira (pošto bi se ljudi razbežali kada bi ih videli), pa bi ih onda ugostio. Bolje po džepu nego na sud!

Garantovano bi bili pozvani u razgledanje grada, odvedeni u Skupštinu, botaničku baštu i zoološki vrt da nas bolje upoznaju, naravno sve bi to bilo na televiziji. 

E a onda bi nastupio spektakl. Mislim da bi svaki reality show imao njih kao goste, pitali bi ih o utiscima sa Marsa, koliko je ar zemljišta na nekoj udaljenoj planeti i kakva im je privreda. Održavale bi se književne večeri, bili bi pozivani na koktele, svečane večere i naravno u Delta-city i TC Ušće. A kada bi nabili zaštitne kacige i ušli u neki rudnik terali bi ih da pitaju radnike da li je teško i "kako ide".

A šta ako vlada ne bi saznala za njih? To bih mnogo voleo da vidim. Zamislite par vanzemaljaca koji šetaju ulicama grada, idu na večite derbije, cenjkaju se na pijaci i žive u iznajmljenom stanu na karaburmi. Neprocenjivo. Pitam se i da li bi im se svidela naša muzika, sarma, gibanica, pasulj, Yugo, splavovi, Jelen pivo, rakija i sponzoruše...

Sami ste u delu grada (ili gradu) koji ne poznajete. Kod sebe nemate sat, a zanima vas koliko je sati. Pritom morate da nadjete ulicu Miše Tumbasa 4, da saznate šta je uradio vaš klub, i da pojedete nešto što je jeftino a dobro. Nema šanse da saznate sve to od ljudi koje poznajete. A inače, tu gde se nalazite nemate ni dometa!

Dodjavola, jedino vam preostaje da pitate ljude u prolazu. Ali, koji će vam reći istinu? Čiji će vas um lako prevariti, a koja će vas dobra duša počastiti svojim delom sendviča (pošto ste gladni)?

Nije lako, nije naivno, mogli biste lutati satima i tražiti ulicu onako gladni ne znajući koliko je sati ni ko je pobedio u derbiju.

Zato ću vam ekskluzivno dati par saveta za snalaženje u takvim situacijama...

Pod 1. Nikada ne smarajte ljude koji negde vidno žure! Ako se neko nadje pametan i zastane da vam kaže to što vas zanima, slagaće vas provereno. Pa zamislite da vi žurite na posao, dobićete otkaz ako ne stignete na vreme, a neko vas presreće sa pitanjem gde je ulica u kojoj živite ceo život. Normalno da ćete reći sve osim nje, izbegavajući suvišna pitanja. Umesto dve levo pa desno, uvek će biti dve desno pa pravo. 

 (Dalje)

Svi ih volimo. Na osnovu njih nalazimo sličnosti i razlike. Ali Stevane, kako će neko da nadje sličnost i razliku sa tobom ako nisi postavio ni jednu top-listu do sada? Stvarno nije u redu...

Vreme je za moju prvu top-listu! Ili više njih. Za početak neke osnovne stvari, filmovi, muzika, pa ćemo videti za dalje.

Dakle, da krenemo od muzike:

Što se strane muzike tiče, tu bih mogao da nabrojim 70.329.875.023.945 grupa, bendova, i samostalnih izvodjača, ali:

1. Ne znam. Nema šanse da izdvojim broj jedan. Bilo bi previše surovo prema ostalima. bezobrazno. Vulgarno!

2. mesto će deliti grupe DDT, Крематорий, Dire Straits, Noir Desir, i Vaya Con Dios

2. The prodig, Lube

3. Klasika

3. Iron & Wine, Red Hot Chilli Peppers

4. Recimo da bi to bila Cesaria Evora

O kosmose na šta liči ova top-lista, goru nisam skoro video. Pa nisam stigao ni do 5. mesta! Moram da ispravim stvari sa filmovima. Nisam neki filmofil ali imam favorite:

1. Forest Gump (Gledao sam ga 19 puta i opet bih ga gledao, oduševljen sam)

2. 9. rota (Ruski film, težak ali odličan)

3. Hot Shots (1,2). Šta god rekli za ovaj film, neprevazidjen je. Kad sam video scenu sa "Zaključano je iznutra" plakao sam, valjao se po podu, imao grčeve. Volim apsurd i dičim se time!

3. Naked Gun (Morao sam, isti je žanr)

4. Enemy at the gates

5. Pianist (Još sam bio loše raspoložen kad sam ga gledao...)

6. KungPow! Neverovatno. Vrhunac ljudskog kretenizma, za koji se zna da me oduševljava. Svaka preporuka za ljubitelje apsurda.

7.  The Lord of the Rings, The Matrix

8. Hamon, hamon Lock, stock, and two smoking barrels

9. Star Wars (svi delovi)

10. Ночной дозор (Nije baš razumljiv, ali meni se svidja)

Eto, to bi bile moje prve top-liste. Nisam znao da će biti ovako teško! Dobro ću razmisliti pre nego što napišem sledeću...