Zeleni sto
Karta je na stolu.
Uzimam dah da je privučem ka sebi,
Kao omča me steze, a ipak radujem se bolu,
Kosti mi se znoje, a kako i ne bi.
Ne priča niko.
Tražim poglede da vidim šta me čeka,
Ponekad uzdahnem ,tek toliko,
Kada vidim kartu, kreće straha reka.
Svetlo mi smeta.
Drhte mi ruke dok skidam zlatan sat,
Ali dobro, nije nepovratna šteta,
Još uvek imam šanse za šah-mat.
Popiću još jedan.
Sve je sada hladno, i ima ukus znoja,
Tešiću se kako ulog nije bedan,
Izvućiće me, mislim, partija još koja.
7 Komentari |
0 Trekbekovi