Kontra-nebuloze

Krvavog mača i dubokog daha,
Oklopa teškog idem još dalje,
Krilima orla ću uzeti maha,
Do kraljeve krune me osveta šalje.

Bol u grudima je lakši od zvuka,
Kopita konja što ranjene gazi,
Reka prigušenih jauka,
I vetar kao srp po kosi ih mazi.

Plačem od žalosti za smehom dečaka,
Daću vam kucanje srca hladnog,
obrezan iluzijom hrabrog ludaka,
Uploviću u pećinu medveda gladnog.

Samo mi dajte da stegnem mu ruku,
Da pitam ga zašto je doneo tamu,
Zašto se njegovi potomci tuku,
Prolivaju krv za zečiju jamu.

Odgovora neće ni biti,
Grimasa besa će mač da preseče,
Mogli smo na dugi boraviti,
Ti prokleti, krvavi, ponosni zeče.