Kontra-nebuloze

Sidro

Poezija — Autor sopran87 @ 13:34
Usidrih misli na blagom povetarcu.
Oker boja i sve što se teško pamte,
Drže me usidrenog sa pogledom ka pramcu.
Prašnjave mi misli, al me kao pseta prate.

Oko mene bezbroj zidara, ćute, noću rade.
A kad ujutru se probudim ne sećam se buke,
Izgleda mi napraviše ko kišobran blokade,
Grlim sidro, molim ga, da odemo iz luke.

I neću više da pijem retke priče.
Neću da me poznaje čaša na ormanu,
Neka me zaobidju koji se sa mnom diče.
Grumen mutnih sećanja mi je u prvom planu.

Dok se besmisao bistri ja ga ispiram još više,
Da me ožari ko sunce na staklenoj terasi,
Blatnjava se priča čuje, ali tiše,
Sidro je popustilo, možda me i spasi.
 
 


Powered by blog.co.yu