Sidro
Usidrih misli na blagom povetarcu.
Oker boja i sve što se teško pamte,
Drže me usidrenog sa pogledom ka pramcu.
Prašnjave mi misli, al me kao pseta prate.
Oko mene bezbroj zidara, ćute, noću rade.
A kad ujutru se probudim ne sećam se buke,
Izgleda mi napraviše ko kišobran blokade,
Grlim sidro, molim ga, da odemo iz luke.
I neću više da pijem retke priče.
Neću da me poznaje čaša na ormanu,
Neka me zaobidju koji se sa mnom diče.
Grumen mutnih sećanja mi je u prvom planu.
Dok se besmisao bistri ja ga ispiram još više,
Da me ožari ko sunce na staklenoj terasi,
Blatnjava se priča čuje, ali tiše,
Sidro je popustilo, možda me i spasi.
Oker boja i sve što se teško pamte,
Drže me usidrenog sa pogledom ka pramcu.
Prašnjave mi misli, al me kao pseta prate.
Oko mene bezbroj zidara, ćute, noću rade.
A kad ujutru se probudim ne sećam se buke,
Izgleda mi napraviše ko kišobran blokade,
Grlim sidro, molim ga, da odemo iz luke.
I neću više da pijem retke priče.
Neću da me poznaje čaša na ormanu,
Neka me zaobidju koji se sa mnom diče.
Grumen mutnih sećanja mi je u prvom planu.
Dok se besmisao bistri ja ga ispiram još više,
Da me ožari ko sunce na staklenoj terasi,
Blatnjava se priča čuje, ali tiše,
Sidro je popustilo, možda me i spasi.
9 Komentari |
0 Trekbekovi
"I neću više da pijem retke priče.
Neću da me poznaje čaša na ormanu,
Neka me zaobidju koji se sa mnom diče.
Grumen mutnih sećanja mi je u prvom planu"
Ko te to tako razočarao? Nisi valjda sam sebe?
Autor bealiever — 20 Mar 2010, 14:56
Zanimljiva pesmica, slikovito si to napisao... A besmisao, dolazi i vraca se. Ti zidari su opasni!
Autor poluuspavanka — 20 Mar 2010, 15:07
Beliaever, niko me nije razocarao, pesma govori o necemu sasvim drugacijem. Nedostatku mogucnosti da nastavimo dalje, nekom kalupu...
Poluuspavanka, upravo tako, besmisao dolazi i vraca se, uvek je tu i ceka...
Autor sopran87 — 20 Mar 2010, 17:48
Pa zar upravo taj "kalup" kako si nazvao ovu ustaljenost preživljavanja, ne čini suštinu našeg razočarenja? Ja sam tako shvatila. Razočarenje u ljude, situacije koje nas neprekidno optužuju ni krive ni dužne...a mi, opet nemoćni, da bilo šta učinimo, ne bi li naš brodić krenuo dalje...
Autor bealiever — 20 Mar 2010, 18:18
E to je odlicno kod poezije, sto moze da se shvati na vise nacina :-) Ima smisla u tome sto pricas, bas je u brodicu i poenta, ali na zalost ta ustaljenost nas je zarobila i ne da nam da se pokrenemo... Svodja mi se tvoje tumacenje :-)
Autor sopran87 — 20 Mar 2010, 18:40
Eto, razumeli smo se. Od sada ti malo komponovanije tumačim svoje viđenje ;) :)
Autor bealiever — 20 Mar 2010, 18:53
Dogovoreno, radujem se tome! :-)
Autor sopran87 — 20 Mar 2010, 18:54
Када бих бар могла ја усидрити мисли...
Пишеш лепу и тешку поезију сопран ;)
Autor behappy — 20 Mar 2010, 20:48
Behappy, tesku i zelim da pisem, a sad, nekome je lepa, nekome se ne svidja. Drago mi je da je kod tebe ono prvo! Usidrices misli, ali ce ti tada biti dosadno, veruj mi :-)
Autor sopran87 — 21 Mar 2010, 21:06