Koliko trebaš da voliš nekoga da bi imao njegovo ili njeno lice na sebi? Ja to podržavam, ali samo u slučaju ako tu osobu poznaješ! Imati na sebi lice nekog pevača, glumca, striptizete ili predsednika je čist apsurd! Ili nije? :-) Ali, i pored svega toga ne mogu da osporim umetnost i talenat ljudi koji su ovo tetovirali, svaka čast!
Vest da je u blizini carskog mauzoleja u arheološkom parku Viminacijum, nedaleko od mesta Kostolac u Srbiji otkriven skelet mamuta za koji se predstavlja da je star oko milion godina, objavljena je kod nas ali i u svetu.
Dobro očuvani ostaci nadjeni u sloju žutog peska na dubini od 27 metara na površinskom kopnu Drmno, pomoći će naučnicima da saznaju mnogo novih pojedinosti o davno izumrlom kopnenom divu za koga se veruje da je potomak tropskih mamuta koji su pre milion godina prešli iz severne Afrike u Evropu.
Ranih osamdesetih godina prošlog veka psiholog Koren Okvin s državnog koledža u Bafalu sproveo je istraživanje o uspešnosti pregovora. Zatražio je od učesnika dapregovaraju oko cene jednog umetničkog dela. U prvoj ponudi prodavac je rekao da prihvata šest hiljada dolara, a u drugoj je dodao malo humora i postigao bolju cenu.
Nedavno je Teri Karcberg sa Ratgers univerziteta istraživala da li humor utiče na pregovore preko elektronske pošte. Ona je poslovne ljude podelila u dve grupe spremne za zaključenje složenog dogovora. Prva grupa je odmah počela sa pregovorima, dok je od jednog člana druge grupe zatraženo da pre pregovaranja svom poslovnom partneru pošalje karikaturu. Ovaj gest dobrog raspoloženja naveo je drugu stranu da ponudi bolje uslove za pregovore!
Tako da, bilo da pregovarate uživo ili elektronskim putem, probajte da oraspoložite sagovornika i dobićete ono što želite :-)
Da li ste se ikada zapitali kako izgleda poslovni centar Red Bull-a? Ili kakva je jedna od zgrada McLaren-a? Ako vas sve to zanima, pogledajte ove slike i sve će vam biti jasno... Neobične, svaka na svoj način, odaju utisak da je zadovoljstvo raditi u ovakvim zdanjima.
Ovo je centar McLaren-a za ispitivanje mašina formule 1, a nalazi se u Engleskoj. Kakv pogled na jezero! A u nastavku...
Ovaj automobil je bukvalno pogled u budućnost. Mercedes F700 je dizajniran za šeika Khalif-a iz Abu Dabi-a, kola su dizajnirana za četiri osobe, motor je eksperimentalni, benzinski i dizel u isto vreme. 5,17 metara dugačak, opremljen je najnovijom tehnologijom za skenniranje puta! Laseri skeniraju put ispred vozila i podešavaju amortizere tako da putnici imaju osećaj kao da lete. Može da ide do 200km/h, i ima mogućnost obrtanja sedišta oko svoje ose, a to je samo jedan mali deo...
Neponovljiva parodija na prodaju svega i svačega, na Top Shop-ove i ostale reklamne emisije. Pile tele shop! :-)
Šta još može da se radi sa knjigama? Neko bi pomislio da ove stvari idu isključivo u biblioteku, mada bi se savršeno uklopile i negde drugde? Do sada smo mislili da se knjige isključivo čitaju ali su našle namenu i u interijeru! Pa da pogledamo, i vidimo šta bi nam od ovoga odgovaralo...
Svi smo čuli "Smells like teen spirit" od Nirvane, i znamo kakva je pesma, kog je tipa. Ali ovo uopšte ne liči na to! Kakva odlična obrada Richard Cheese-a, slušajte reči i biće vam jasno da je to to, ali muzika, ritam? Mislim da nema veze...
U redu, svima nam treba svetlo, svi se trudimo da nam sobe izgledaju što bolje i interesantnije, ali ovo je veoma teško uklopiti? Ili nije? Meni su se neke od ovih baš svidele i rado bi ih imao, dok neke ne bih stavio ni da mi poklone. Možda se najviše isplati sijalica koja visi na žici, ona ide uz sve :-)
Kada ljudima kažem da sam bio u Tunisu, svi mi dogovaraju sa "Opa, ima se", ili "Koga si pokrao" ili slično. Neki misle da je to raj na zemlji, a ja ću ovde napisati neke stvari koje sam tamo doživeo koje će ljudima dati malo jasniju sliku o Tunisu...
Pre svega, Tunis je jako lep. Bar je po mom ukusu, jer ja volim gomilu palmi, niske bele kućice, plaže na svakom ćošku, itd. To je neosporivo. Bio sam u hotelu koji se zove El Mouradi Scanes Beach, koji je takodje odličan, nemam zamerki. Na hotel kao hotel, na ljude u njemu imam. E sad, kad sam došao dobio sam apartman od nekih 65 kvadrata sa dve spavaće sobe, dva kupatila, dnevnom sobom i ogromnim balkonom. Odlično za igranje žmurki. Naravno, to sam dobio samo na jedno veče jer nije bilo slobodnih soba, te pare neću imati :-) Odmah sam prounjao o hotelu i neki stariji čova me je saleteo i stavio mi narukvicu za all-inclusive. Na početku sam mislio da sa tim mogu da idem 9 puta dnevno na masažu, da pijem koktele i iživljavam se u svakom smislu, ali je daleko od toga. Hrana i neka pića, to je sve. Kad već pomenuh koktele, njih sam pio, ali je veoma diskutabilno šta oni zovu koktelima! Step sokovi, verovali ili ne, to s kokteli, i imaš da biraš izmedju... 3 ukusa: pomorandža, mentol i mix ta dva. Želudac mi se raspao od prokletih koktela jer nisam hteo pivo posle doručka u pola 10! I da, mala napomena: Možda se nekima čini da ja samo ističem loše strane ovog hotela i ljudi u njemu, ali ako želite savršenu stranu idite na njihov sajt, tamo je sve savršeno :-)
I da nastavim. Plaža je posebna priča, bar u mestu u kom sam ja bio, a čuo sam da je to standard i u drugim mestima. Voda je super, nema šta, topla kao iz bojlera! Nikad se nisam kupao u tako toploj vodi, od srca to kažem. Ali je puna algi, pa je zelena, što daje malu odbojnost u početku ali se navikneš. Plaža na kojoj sam se ja kupao je dosta prljava od algi i flaša, gaća, zardjalih sanduka, i još neke ambalaže, pa je najbolje otići malo dalje od vode. Voda je inače veoma plitka u prvih 40 metara, posle kreće malo dublja mada se ja nisam usudio da idem mnogo dalje pošto dno ne vidiš ni na 50cm. Takvo je moje iskustvo prvih par dana sa plažom, dok me nije opekla meduza. Posle sam shvatio da ih je more relativno puno, male su pa se ne vide, a još mutna voda... Ali kad vas opeče to boli kao da su vam kožu skinuli, ma da ne poveruješ. Jedino mi je preostalo da se prebacim u bazen u hotelu, na koji nemam ni jednu zamerku. Savršen je, različite dubine od početka do kraja, voda malo hladnija ali odlična, ma za uživanje...
Sledeća stavka je hrana. Bez nje ništa, a ovde nisam mogao nešto mnogo da se požalim na nju. Za svaki obrok imali smo minimum 35 jela, samo tri vrste paste, to vam sve govori. Da ne pominjem salate, više vrsta kolača, pudinga, tri vrste vina, par vrsta hlebova, itd. Odlična hrana, nema šta, za svaki obrok različita jela, šef kuhinje koji stoji na vratima i pita vas da li vam se svidelo kad odlazite, carski...
E i najzad da se okrenemo malo ljudima tamo. Upoznao sam negde desetak ljudi, i svi su odatle, ali sam ostao u kontaktu samo sa jednom osobom. Razlog je zato što oni mene podsećaju na naše cigane, mada su poneki čak i primitivniji. Ono je strašno, išao sam u Souse, to je grad blizu mog, da pogledam neke suvenire i prošetam, i sve što sam video je jedna cigan mala. Nemam ja ništa protiv cigana i nisam rasista ili tako nešto ali ćete se složiti da niko neće da ide sa namerom na takva mesta. Dakle, jedino što sam video tamo su ljudi koji ti dobacuju i uvlače te u njihove radnje, maltene na silu. Naporni su do bola, govore po 3 reči od svakog svetskog jezika pa i kad hoćeš nšto da kupiš moraš da se cenjkaš kako znaš i umeš, svi gledaju da ti uvale nešto, da te obrade na bilo koji način. U hotelu je malo blaže, ali ima i tamo izuzetaka. Jednom prilikom je konobar hteo da mi sipa pivo u čašu iz koje je on pio a nije je oprao posle, i naljutio se kad sam ga zamolio da je opere! Vrištao sam od smeha tada. Jedini lik koji je ostavio jako dobar utisak na mene i sa kojim sam i danas u kontaktu je Hatem, šef recepcije. Neverovatan čovek, jer ne pripada tamo. Govori 6 jezika, veoma je obrazovan i dobar kao čovek, i to nam je pokazao više puta. I neki konobari su bili interesantni, ali sam primetio da nas merkaju kao šnicle kad vadimo novčanike, što mi se nije svidelo. Baš ti otvoreno pokazuju da se čuvaš. I tako, to je o ljudima tamo.
Na kraju, savetujem svima koji žele da idu u Tunis da odu u Port el Kantaui, bio sam tamo i mnogo je mirnije i lepše, i čuo sam od ljudi da je super. Ovo mesto preporučujem nekome kome nije bitna plaža i putovaje do prvog naseljenog mesta 20 minuta, kome je bitno samo da ode negde. To je naravno, moj lični i utisak još par ljudi, pa vi prosudite sami...
Čovek je neponovljiv, kakve stvari njemu padaju na pamet! Možda je neko od vas video ovo ali oni koji nisu se neće razočarati ako pogledaju... Parodija na olimpijadu, u urbanoj varijanti :-)
Prvi post je bio odličan, neke reklame su baš ostavile utisak. Evo još sličnih reklama, uradjenih na sve moguće načine kako bi privukle pažnju mogućih kupaca. Ovaj put su tu i reklame za zaštitu životinja, anti-reklame za pušenje, itd...
Reklama za špagete zvane "Angels hair", kako originalno, sve su objasnili...
Ovu pesmu sam napisao iz sažaljenja prema zemlji. Mnogo smo surovi prema njoj, a ona ćuti... Pogledajte da li sam u pravu:
Zločin
Rešilo nebo nad zemljom da plače,
Da otera ljude, da samo ostane,
I lije gorke suze sve jače i jače,
Šta li će njena sestra da postane.
A ljudi ne mare za nebesku tugu,
Gaze po njenoj sestri rodjenoj,
Na severu, zapadu, istoku i jugu,
Vode se mišlju novcem vodjenoj.
Pita se nebo dokle će moći,
Njena sestra da bolove trpi,
Dokle će tugovati u samoći,
Dokle će čovek da dušu joj crpi.
Čovek joj uzima sve bez pardona,
Buši joj rupe, krade joj elan,
Nebo opet plače na sva zvona,
Što zločin bez pravde nad njom je zdelan.
Kao djavolji crvi seku joj pluća,
A ona ćuti i neće da se buni,
Pomisli nebo:"Daleko im kuća",
Što sestru joj sakate kao tajfuni.
Na kraju od prirode ostaće jama,
A nebo će plakati i žaliti večno,
Što sad njenu sestru pokriva tama,
Da nije čoveka, živele bi srećno.
Smeh je nešto najlepše, odličan je za svaku priliku i prija nam! Ali kad ne možemo da prestanemo da se smejemo, tj. kad preteramo u nekim okolnostima, to već nije dobro... Pogledajte:
Vrlo prepoznatljiv glas, na žalost po lošem, stajling je takodje karakterističan, sve u svemu - Vendi! Peva u nekoj emisiji par pesama, mrtva pijana. Odlično da se čovek slatko nameje... Kako se vama čini? :-)
Powered by blog.co.yu