Kontra-nebuloze

Pre nego što sam krenuo da pišem ovaj članak otkrio sam nešto. Kad god gledam TV posle toga se osećam depresivno, zaglupljeno ili prazno. Sad, to može biti iz više razloga (gledam TV umesto da učim, ne gledam prave kanale, itd), ali sam u jedno siguran. Nema bre ništa normalno da se vidi!

Uključim tu kutiju i odvalim da je u toku prenos velikog brata. Nema šanse to da gledam, idemo dalje. Na prvom vesti (na kojima je toliko pozitiva da mi se plače (rat ovde-poginulo toliko ljudi, na haitiju ih sahranjuju bagerima, otac silovao maloletnu ćerku, pljačkaš banke ubio 3 službenika i uzeo brda para, treba li da idem dalje?(čak je i vremenska prognoza loša :-) ))), na drugom neka imbecilna serija iz 1239., na košavi "Budi faca" ili šta već, e pa ako ne gledam velikog brata neću ni jeftinu kopiju toga. Prelistah na brzaka sve domaće kanale i otkrih da su "Paja i Jare" ponovo u modi! Savršeno. 

Nakon toga predjoh na strane kanale, i to prvo na Discovery, pa NG, i tu nadjoh zanimljivog sadržaja, ali samo na kratko. Na Discovery-u su počele da se daju neke imbecilne emisije, National Geographics ima zanimljivog sadržaja, ali treba ubosti termin! Animal Planet ne gledam jer po meni preteruju. Znam šta mislite, znam da vam sve ovo izgleda kao klasično džangrizanje ali ako izdvojite malčice vremena i razmislite shvatićete da jne grešim. Jeste, imao sam slične tekstove, jeste, imao sam i pesme, ali ne mogu da se načudim tom fenomenu! Stvarno ne mogu.

Šta se dalje dešava? Posmatram ljude koji gledaju sport. I to je sasvim ok. Gledati fudbal je ok, (meni se lično ogadio), ali gledati i tenis, rukomet, stoni tenis, boćanje, pikado, odbojku, plivanje, skijanje, NFL, NHL, i još se kladiti na sve to je malo previše! Ili nije? :-) "Izabereš lepo jedan sport, eventualno dva koja pratiš i to je to", kažem ja drugu pre neki dan koji provodi 14 sati dnevno gledajući sve žive sportove i kladeći se na njih.

Pa, ostaju nam samo muzički kanali! Oni su super, ali imaju samo jednu manu. To su muzički kanali. Oni se slušaju, ne gledaju se. Eventualno ako ima neki dobar spot, ali opet, sledeća tri će sigurno biti užasni.

Tako da, posle još jednog pljuvanja po televiziji ne ostaje mi ništa drugo nego da obećam da to više neću raditi. Bar neću pljuvati po celokupnom TV fenomenu. Ali jednostavno me fascinira kako ljudi zaradjuju mnogo para na... ničemu! I znam da hejtujem previše, ali ponekad je blog savršeno mesto za to... :-) Pozdrav od Soprana :-)

Nešto mi je palo na pamet dok sam piskarao. Ne treba se plašiti mraka! Jeste, malo je apsurdno što sam se setio toga u 22- godini, ali nema veze, bitna je poenta! :-)

Jer, mrak je samo nedostatak svetlosti?

Da li se deca plaše mraka zbog propagande na tv-u? Zbog priče roditelja? Ili je to normalno u tom dobu? Pitanja nikad dosta! Uglavnom, sve ovo je bio samo prečica do objašnjenja kroz pesmu...

Svake noći pod hladnom tišinom,
Iz česme se radja zver u tmini,
Budi se sa bolnom gorčinom,
Što provešće noć u hladovini.

Zver iz česme je ružna ko djavo,
Sitne crvene oči ga krase,
Mrzi sve što je lepo i zdravo,
I napada svakog na putu, zna se.

Dugački nokti i krivi zubi,
Plaši se samo sunčevog sjaja,
Pospane ljude hladnoćom ljubi,
Brutalnosti njegovoj nema kraja.

Stalno je gladan, stalno je žedan,
Stalno se češe kad raste mu brada,
Svome poslu je beskrajno predan,
A na oči kosa mu pada.

Al' jutro kad dodje on se povuče,
Ode da spava u hladnoj česmi,
I njega mnogi problemi muče,
Što pojavljuje se samo u pesmi.

Ranije, dok je Konfučije mudrovao sve je bilo drugačije. Sve što nam je danas od njega ostalo može se iskoristiti u korisne svrhe. Danas, medjutim, situacija je drugačija. Danas nema nikakvih mudrolija, sve se svelo na svaki mogući način zarade para! Eeee kinezi, kinezi, vadite se na to da vas ima mnogo pa vam svi gledaju kroz prste...

Naravno da ovo nije poenta moje priče. Poenta moje današnje priče je neka vrsta analize njihovog razmišljanja u vezi sa kopijama proizvoda (i malo šire). Nemojte pogrešno da me shvatite, nisam ja neki analitičar koji će sada da se rasipa brojkama i poziva se na zakone, ovo radim na nivou prosečnog potrošača. Uglavnom, pogledajte sledeću sliku:

Šta vam ova slika govori? Što se mene tiče njena poruka je: "Ne kupuj".  Zašto? Zato što je jeftina kopija Panasonic-a. I ništa drugo mi ne treba! Ne moram da imam još 3 razloga, neću zbog toga i gotovo!

U odnosu na ovu sliku, pogledajte sledeću:

Kakva je situacija kod nje? Moje iskreno mišljenje je da bi ljudi pre ovo kupili kada bi bili malo "tanji" sa novcem nego prethodnu kopiju. Ovo se "zna" šta je. Pod time mislim na to da se zna da je ovo kineska marka baterije, od nje se ne očekuje da traje kao Sony niti da daje istu snagu. To je prokleti Hongwang i neka traje koliko traje, i ovako je koštala 11 dinara!

E sad, da je situacija samo sa baterijama takva bilo bi super, nije velika razlika izmedju 11 i 60 dinara, ali izmedju 5000 i 25000 evra?? Video sam da su napravili kopiju kola, i iskreno, nisam mogao da verujem. Napred izgleda kao BMW, nazad kao Mercedes.

Šta kažete? Sad potpuno zaboravite baterije, da li bi kupili nešto ovakvo koliko god ono bilo jeftino???

Zaklučak je da meni nije jasna poenta. Da li se oni oslanjaju na ljudsku psihologiju, gde važi strah od nepoznatog? Pa zbog toga kopiraju poznate marke koje su svima znane? Ili možda većinu proizvoda prave za njihovo tržište pošto ih i ovako ima dovoljno? I zašto ne naprave svoj brend, proguraju ga na svetski nivo i mlate mnogo veće pare nego na ovim jeftinim kopijama? Složićete se da bi to mogli da urade? Nakon svega ostaje još mnogo "zašto", možda zbog toga što ja nemam blage veze sa ekonomijom i proizvodnjom, a možda je to ipak samo kineska filozofija...

Ne znam zašto, ali s' vremena na vreme imam potrebu da napišem članak o skroz normalnim pojavama sa nenormalnim "ukrasnim papirom". Jer, neko je jednom rekao da pakovanje prodaje proizvod :-)

Ova priča će govoriti o 140 karaktera. Nekima je 140 karaktera malo. Nekima je mnogo! Neki ne znaju šta bi radili sa 140 karaktera. Ali jedno je sigurno - da nas "cvrkutanje" polako obuzima. 

Moram priznati da sam pri otvaranja profila na Twitter-u bio potpuno nepoverljiv. Kao prvo, nisam imao pojma o čemu se radi. Drugo, mislio sam da nema šanse da mi bude zanimljivo nešto što je izgledalo kao skraćeni statusi na Facebook-u. Ali sam se prevario!

Twitter je po meni jedna veoma moćna zajednica, skoro sam (baš preko njega) pročitao članak gde je opisano kako su se ljudi sa Twitter-a skupili kako bi pomogli jadnim ljudima na Haitiju, i uspeli su da sakupe pozamašnu sumu novca (milioni su u pitanju)! E sad, ako je twitter toliko moćan, zašto nije toliko popularan kao facebook? Moj odgovor na to pitanje bi bio: Zato što zahteva razmišljanje. A ljudi veoma ne vole da razmišljaju. Realno, facebook može da koristi svako i da pri tome nema nikakvih poteškoća. Ljudima je interesantno da sakupljaju imaginarne prijatelje, imaju ih 23,114 a od njih su 1% videli uživo. Ali dobro, sve je stvar izbora, poenta je da twitter tako ne funkcioniše. 

Dakle, u 140 karaktera treba staviti nešto što će biti interesantno, potrebno i pametno. Na face-u možete videti ljude koji su upravo otišli do wc-a, piju kafu, puše cigaru, gledaju kroz prozor, itd. Ali na twitter-u to neće dugo opstati. Jer, koliko sam ja upućen, twitter služi za informisanje, za povezivanje ljudi iz sličnih oblasti i jednu veoma moćnu komunikaciju. A to nije sve! Ne možete biti nezanimljivi a da vas dosta ljudi prati. Morate se maksimalno truditi da ostavite što bolji utisak, pa čak i kad vas ljudi "zavole" i stavljaju vas na #FF morate nastaviti u istom stilu kako bi broj vaših "followers-a" rastao. Kad sam već napisao #FF, twitter je poznat i po skraćenicama, posebnim načinom pisanja koji počinješ da razumeš tek posle nekog vremena. Ja ga još uvek ne razumem u potpunosti. 

Zaključak je da na Twitter-u nema suvišnosti, nema nepotrebnih gluposti koje se nalaze u veoma velikoj meri na face-u. Jedina njegova mana je možda što je kratkog daha. Kad to kažem mislim da ništa ne traje dugo, koliko god zanimljivo bilo. Ali nemojte mi verovati. Twitter me je prijatno iznenadio.

Nekoliko dana me nije bilo na ovoj ruti, nadam se da nisam nešto propustio? :-) A možda je i bolje da se napravi mala pauza pa da se nastavi dalje sa više duha!

Elem, danas sam rešio da napišem nekoliko interesantnih činjenica vezanih za prirodu i majku nam Zemlju :-) Na žalost, poučen veoma lošim dogadjajem... Crnim Haitijem... Tuga me je uhvatila kada sam video snimke, kada sam čuo brojke i čitao članke. A sve vreme sam mislio samo jedno: "Kakav bre čovek, ratovi i ostalo, nema zezanja sa prirodom!". I mislim da sam u pravu!

Prvo, na planeti postoji oko 540 čoveku poznatih vulkana! Medjutim, ne zna se tačno koliko se još tih "rupica" krije ispod raznih mora i okeana. Ali što je najbitnije, od tih 540 ugašeno je oko 520, što znači da se dvadesetak "odmara"...

 (Dalje)

Pogledi su čudna stvar, pogledi nas teraju da radimo stvari koje inače nikad ne bi uradili... Nekima su pogledi bili presudni, neki su zbog pogleda napravili najveće greške u životu. Čijih pogleda, to je već posebna priča...

Eh da me nije bilo sramota,
Izvukao bih više od života,
Da nisu pogledi na muku mi stali,
Al' koliko su uzeli, toliko su mi dali.

Nije mi blebetanje duševna hrana,
Izvlačim se teško iz ustajalog katrana,
Eh da me nisu ti pogledi pomerali,
Na svašta sam pristao, na svašta su me terali.

Ko će da im pobegne, njemu želim sreću,
Ja sam možda uspeo, ali dalje necu,
Biti blizu njih je dobro dok svi žmure,
Kad progledaju njihovi pogledi me jure.

Radije ću biti sam u mrklom mraku,
Nisam se naučio da slušam istu traku,
Pravilno da gledam na poglede ne želim,
Jednom ću im pobeći, svojim telom celim.

 

Da li ste ikada ostavljali automobil u ovlašćenom servisu? Nemojte više! Ja sam zadivljen ovim predivnim gestom jednog od radnika koji je trebao da popravlja nečija kola. Osim što ih popravlja, on ih i testira! Ali bukvalno.

Ali vozač je tu pobedio, kakva ideja sa kamerom...

Dobro, neki ljudi vole da se iživljavaju. I ja to podržavam! Zašto se ne iživljavati ako vam se može? Čekajte, ili to nije dobar stav? Mislim da je to sad moda! Ili nije?

 Neće sve biti u ovom kontekstu. Ovaj članak govori o modi. Ali ne o modi na koju smo do sada navikli, na standardno oblačenje, kola, interijer, eksterijer i ostale stvari. Ovo nije samo moje mišljenje, ovo je mišljenje dosta ljudi o najnovijim vidovima mode. 

Kao prvo, naveo bih gotičare. Svi će sada pomisliti "Pa dobro, to je oblačenje i muzika, ništa spec". Ali nije istina, da bi se neko obukao kao oni prvo mora da doživi neke bitne promene u glavi. Ne moraš zavšiti psihologiju da bi shvatio da tu nešto nije u redu. Sad ja vas pitam: Kakve su to promene u glavi tolikih ljudi koje mogu dovesti do stvaranja nove "organizacije", da ne kažem sorte ljudi? Takvi ljudi ne funkcionišu "normalno" (Iako je ta reč vrlo diskutabilna). To je poenta ove priče. Kakva promena je potrebna da neko stvarno počne da se "klanja" djavolu, nosi pentagrame, farba lice u belo a kosu u crno, itd... 

Blog je jedna jako dobra stvar i tu svako može da iznese svoje mišljenje. Ili mišljenje drugih! Ja sam dosta konzervativan po pitanju "normalnog" i "nenormalnog" pa će biti još članaka na ovu temu. Nego, da se vratimo na ljude koji su malčice drugačiji od nas. Zamislite dan jednog gotik-mladića. Ustane ujutru, opoije šolju krvi, pa na učenje? Nešto mi tu ne štima... OK, uveče je sa svojima i lepo mu je, ali preko dana verovatno ima problem da opšti sa svetom. Mnogo mi je interesantna ta tema...

Druga vrsta, meni posebno čudna... Sponzoruše. Neverovatno! Kakv talenat, kakva snalažljivost za autodestrukciju! Nije mi jasna osoba koja glavu koristi za to kako da se provoza u dobrim kolima, dobije piće i još nešto od nekog starijeg čike, ili ako su pare u pitanju onda je jako bitno da se iste potroše na garderobu! Veoma nedokučiva vrsta... 

Ovaj članak je nastao od jednog mog utiska, jednom davno, i nikako to nisam mogao da shvatim, ali dve glave su pametnije od jedne...

Nešto mi pade na pamet da odem i kupim neko voće koje nisam do sada pojeo... Pomislih zatim, "da li je to moguće?". Da li postoji voće koje nisam probao, naravno u domaćim uslovima? Verovatno ima, ali i kad bih ga kupio sigurno ne bih znao kako da ga jedem :-)

Onda sam došao na ideju da "iskopam" negde voće i povrće koje je baš neobično!  I evo ga, našao sam par vrsta nečeg što bih nazvao svime, samo ne voćem i povrćem...

Ja lično dosta ovoga, bar na izgled, ne bih jeo, ne znam za vas...

Afrički Krastavac (Cucumis Metuliferus)

Kažu da ima ukus slatkastog krastavca, ponekad sa primesom kiselog... Takodje kažu da se mnogo manje jede nego što se koristi za dekoraciju. A tvrde i da raste u Africi, Novom Zelandu i Kaliforniji. U Maxiju ga nisam video..

 (Dalje)

Neosporivo, naš život se promenio dolaskom digitalnih tehnologija i interneta. Mi mislimo, na bolje: Možemo vrlo lako da kupujemo preko interneta šta god da nam zatreba, informacije su nam dostupne u svako doba dana i noći, možemo vrlo brzo slati i primati podatke, itd. Medjutim, nisu sve promene po dolasku interneta donele nešto dobro, neke su i odnele neke vrlo bitne stvari, koje ne bi nikada primetili da se ne vratimo desetak godina unazad...

  (Dalje)

Za sve je kriv taj crni sto,
Taj neonski natpis "Domino",
Godine tamo, e to je to,
I plućno krilo polomljeno.

Za sve je kriva francuskinja,
I ostali, a ima ih dosta,
Sijalica što malko tinja,
Domino je računica prosta.

Krivica pada i na ostatak,
Neće se oni izvući lako,
Nekome krilce, a nekom batak,
Niko se ne druži baš tek tako.

Krivo je i radno vreme,
Malo je mnogo izneti stav,
Razrešiti sve probleme,
Za sve je kriv taj domino plav...

Moj san se donekle ispunio. Oduvek sam hteo da zavirim u čovekovo telo, da vidim kako izgledaju svi ti organi i šta se zapravo tu dešava. Naravno, sve to sam želeo a da ne studiram medicinu 5 godina :-)

Šalu na stranu, u Holandiji je skoro otvoren muzej u kome možete videti baš unutrašnjost ljudskog organizma. Muzej je u obliku čoveka visokog 35 metara koji sedi, i jednim delom prelazi na gradjevinu kroz koju se nastavlja put kroz organe našeg tela... 

 (Dalje)

Neki ljudi veruju da je vrlo korisno pevati biljkama u odredjeno doba dana, da odredjena muzika izaziva pozitivne efekte pri lečenju nekih bolesti, ili da, suprotno, ima potpuno negativne efekte po čoveka. Ali, ništa od toga ne možemo znati ako slušamo samo jednu vrstu muzike, jel tako?

Danas ću predstaviti jednu Rusku grupu koju ja lično slušam i vrlo je interesantna. Treba da "širimo" znanje o muzici, i da razbijemo sve blokade. 

Pod 1., šta se uopšte može svrstati u muziku, a šta ne? Da li je Rap muzika? Ili su to samo recitacije sa matricom u pozadini? Dead Metal? Psyhodelic trance? O tome cemo neki drugi put...

Uglavnom, grupa koju danas želim da vam predstavim je DDT, čiji je frontmen Юрий Шевчук (Yuri Shevchuk). Pravac u koji bih mogao da svrstam ovu grupu je neki lagani rok, mada imaju i malo težih stvari, ali retko. Grupa je interesantna po tome što ima jako zanimljive tekstove, pre svega. 

 (Dalje)

Za novu godinu isključivo pozitiv, ništa drugo! Jeste da je i to dan kao i svaki drug, ali bar imamo povod za slavlje, neosporiv povod za slavlje :-) Šta je bilo bilo je, šta će biti ne zanima nas, danas je dan koji su neki jako dugo čekali a neki ga planirali, i što je najbolje, ti neki se broje u milijardama!

Tako da, nemojte se nervirati što vam pantalone nisu ispeglane ili što niste pojeli nešto masno kako bi imali "podlogu", nema razloga, to nije bitno! Samo uživajte, želim vam sve najbolje u novoj godini, sve ono što vam je najpotrebnije.

Pozdrav uz nekoliko odličnih slika :-)

 (Dalje)

Po čemu je prošla godina bila posebna? Šta se mnogo bitno desilo? Pa, na TV-u ništa nisam primetio jer TV i ne gledam nešto preterano... Na radiu takodje ništa, nisam ga uključio godinama... Ali internet? Hmmmm, to je već druga priča...

Kao što je moj profesor pričao (i uticao da koristimo internet pravilno), 2007. godine nismo imali pojma šta je facebook, a sada? Sada u Srbiji imamo tačno 1,270,080 korisnika istog! Ako ne verujete, evo dokaza:

 (Dalje)