Kada dugo ne peremo svoj automobil često nam se dešava da ga ne vozimo više sa istim uživanjem kao kad je čist. Nikada nam nije palo na pamet da tu prljavštinu preokrenemo u umetničko delo! Neki su se setili da urade baš to, naravno da je i za to potreban talenat, i nakraju je ispalo neverovatno. Pogledajte...
Nije isto kada naručite pljeskavicu na kiosku i kada sednete u restoran da pojedete tu istu pljeskavicu, jel da? A zamislite da sednete da jedete nešto mnogo lepše od pljeskavice i da pritom sedite u restoranu koji je pod vodom! To bi bio nezaboravan doživljaj... Ljudi koji su znali da će to privući pažnju su napravili mnogo restorana različitog izgleda i atmosfere, samo da bi im došlo što više gostiju.
Red Sea Star, Israel. Restoran pod vodom.
Postoje neke stvari koje "običan" čovek sebi ne može da priušti. Neke bi mu značile da može, neke su potpuno besmislene. Ja ne znam da li bih dao basoslovnu sumu novca na jedan sat, kad i onaj običan isto tako pokazuje koliko je sati! Statusni simbol? Pokazivanje moći? Verovatno ima i toga, ali ne mogu ni da poreknem da su neki od ovih primeraka prelepi... Da li bi nosili neki od ovih satova kad bibili u mogućnosti?
Kao što ćete videti, većina ovih satova ima na sebi dijamante, kristale ili poludrago kamenje, i napravljeni su tako da se vrlo lako uočava.
Evo nastavka "bukvalnog" rečnika, nadam se da vam se dopada :-)
- He lives on high leg = Zhivi na visokoj nozi
- Second straightened out treason = Drugo ispravljeno izdanje
- He salts his brain = Soli mu pamet
- Since remember-century = Od pamtiveka
- He blacksmiths her in stars = On je kuje u zvezde
- Language in souce = Jezik u sosu
- What is falling on your brain = shta ti pada na pamet
- We were shooting from laughter = Pucali smo od smeha
- He works him like an ox in cabbage = Radi ga ko vola u kupusu
- Let him carry himself = Nek se nosi
- Don't work me = Nemoj da me radish
- You are working me = Ti me radish
- Who sandpapers his ears = Ko mu shmirgla ushi
- Don't blunt it = Nemoj da ga tupish
- He is big blunter = On je veliki tupadzija
Ne znam kakvi su ostali vozači kamiona, ali ovaj je pobedio. Kakav kralj! Pogotovo kad ustane i vozi nogom! Oduševljen sam...
Niko od nas ne obraća pažnju na bilborde po gradu, retko kad čitamo natpise na autobusima, i uopšte, reklame nas najmanje zanimaju osim u situacijama kad želimo nešto posebno da kupimo. E pa, ove su izuzetak. Ljudi koji su pravili ove reklame trudili su se da ih ljudi primete jer su neobične, ekstremne ili čak bizarne. Nije bitno to, bitno je da oni i dalje budu primećeni! Evo nekih od njih:
- Boys from the end = Momci iz kraja
- Dark of the job = Taman posla
- Meat Community = Mesna Zajednica
- Waist union = Strukovni savez
- They put him Foxes = Stavili su mu lisice
- Bean Yourself = Opasulji se
- Cabbaged book = Raskupusana knjiga
- I axed myself very much = Mnogo sam se sekirao
- I am working with a full dime = Radim punom parom
- Big knife tomorrow = Kama Sutra
- I am talking alone with the room = Pricam sam sa sobom
- Calculate on me = Racunaj na mene
- Worked Melissa = Radio Mileva
- I them not, I them not = Janjine, janjine
- Waiting All Right for Bread = Čekanje u redu za hleb
- Edge and Police Van = Ivica i Marica
- Who Washes, Him Two = Ko umije njemu dvije
- Don't lay devil = Ne lezi vraze
- Hey Wire Wire Wire, My Raincoat is Shaking = Hej, zica, zica, zica, drma mi se kabanica
- Come to me go to me = Idi mi, dodji mi
Slika govori više od 1000 reči. A još kada je platno ljudsko telo, verujem da govori i više... Verovatno je mnogo teže oslikati nečije telo neko slikati po ravnom platnu, a kada još to treba da ima i smisao, definitivno zaslužuje svaku pohvalu!
Evo još jednog odličnog klipa Indijskog Michael Jackson-a, naravno sa ubačenim titlom kako tekst pesme zvuči. Svaka čast za ovo, ja sam lično plakao od smeha kad sam video...
Joseph Cada, 21-godišnji Amerikanac, pobenik je Poker Stars svetskog turnira u pokeru održanog ove godine. Ušao je u istoriju kao najmladji pobednik ovakvog takmičenja, a dobio je "zanemarljivih" 8 miliona dolara.
Odličan klip, parodija na predsednika Buša i njegovu "Inteligenciju". Kako je smišljeno, svaka čast kreatoru...
Ja sam odrastao kao i svi sinovi druida u to vreme, bio sam vrlo talentovan za taj poziv. I dan danas mi se svidja što sam to izabrao, i ni malo mi nije dosadilo. A kao da sam i imao izbora, takav mi je put. Druidi su poznati po tome što služe dobru, stvaraju obruč pozitivnih vibracija oko svega čemu se posvete, a to je uglavnom neka osoba u drugoj dimenziji ili neki dogadjaj. Nakon njihovog pojavljivanja raznim oblicima na tim dogadjajima i oko tih ljudi, sve mora ići na dobro. Nema mesta za promašaje.
Kao malog su me uvek učili da nikad ne koristim iluzije ako mi nisu preko potrebne, jer iluzije same po sebi nisu stvarne, a njihovim redovnim korišćenjem i druid postaje nestvaran, tone polako u svet konfuzije, koji je, verujte mi jako težak. Zamislite da na primer dobijete neki poklon koji ste oduvek želeli da imate. I zamislite da vam posle toga ta osoba koja vam je dala poklon kaže da ne smete da ga često koristite, gledate, dodirujete, ili imate bilo kakav kontakt sa njim. E tako se ja osećam. Uglavnom, moja uža specijalnost su bili obični ljudi, njima sam pomagao u svakakvim situacijama, ali Drpsi je bio nešto posebno. Nešto me je povezalo sa njim i prvi put kad sam ga ugledao znao sam da nije tako nadobudan i da će od njega postati nešto specijalno. Veoma dobro sam znao da procenjujem poglede, i njegov pogled sam savršeno procenio. Bio je prikriven dozom gordosti, kao da je sve posmatrao sa neke visine, ali ustvari nije bilo tako. To vam je kao kad bi uzeli neki plašt koji je jako ružan i njime prekrili nešto predivno, e baš to sam ja video. Sve je u glavi. Nema ništa osim toga, a pogled je jedan od putokaza čovekove psihe. Jeste da je u ovoj dimenziji sve izmenjeno, da je nešto sto vi zovete „sistem vrednosti” totalno poremećeno i da je običan malo kvalitetniji papir postao najbitniji. To nikada neću moći da shvatim. Da se zbog tog papira našaranog nekim likovima i kojekakvim potpisima i ispisima ljudi ubijaju! Da oduzimaju jedni drugima živote, da rade sve najcrnje stvari, da prodaju sebe i svoje najmilije, da bi u ruci držali gomilu papira... To nije ni malo dobro, kod nas se to zove Kramteldulf, što znači prodavanje duše za nešto bezvredno, i to rade jako retki koji ubrzo propadnu i ne zna se gde su nestali, mogu da zamislim kako je to kad cela planeta to radi. U dimenziji odakle sam ja neke druge stvari su mnogo bitnije, kao na primer izučavanje drevnih veština. Ovde niko ne obraća pažnju na materijalne stvari već samo na umeće onih koji ga imaju. Kad udjete na skupove gde se razmenjuju dobra, niko te neće pitati koliko imaš zlata ili čega već kod sebe, već koji si rang druida, belog maga, ili ako imaš sreće kraljevskog zaštitnika. I u zavisnosti od toga koliko si ulagao u sebe imaćeš lagodan ili manje lagodan život. Ja kao druid mogu da živim solidno, mada meni mnogo i ne treba, dve kriške peciva nedeljno, desetak litara vode, i eventualno neko meso sa začinom da se zasladim. Druidi malo jedu. I uopšteno, nisu zahtevni, oni imaju neke mnogo više ciljeve od dobre hrane i pića. A evo i zašto je tako...
Čisto malo da se podsetimo kako je ljudima tamo... Ja mislim da je ovaj čovek najsrećniji na svetu jer ima šta da obuče, i uopšte ga nije briga da li se to uklapa, da li će neko da mu se smeje i da li je od pamuka ili somota, bitno je da je njemu toplo i da je čist. A nama smeta jer ne možemo da nadjemo boju koju tražimo 14-ih farmerki po redu....
Iskreno, ja sam protiv ovoga... Mislim da neko treba da bude malo posvadjan sa sobom da bi uradio ovako nešto :-) Izgleda interesantno kad mi gledamo, ali mi ne bi bilo interesantno da imam jednu na čelu :-) Ona preko lica (neki tribali) mi je najekstremnija!
Powered by blog.co.yu
