Evo malo Ruskog roka, jedna lagana pesmica koja govori o ljubavi, naravno metaforično... DDT je inače grupa koju mnogo volim zato što se razlikuje od ostalih Ruskih rok grupa po tekstovima, pre svega. U jednom intervjuu frontmen i tekstopisac grupe je izjavio kako se trudi da mu tekstovi budu što nerazumljiviji da bi ljudi morali da misle o čemu peva... Originalno, zar ne? :-)
Uvek sam se pitao kakav li je osećaj voziti ovakva kola... Em što su velika, em izgledaju super, ako su uz to i udobna onda je to definitivno moja želja! Bio bi mali problem oko parkinga, ali ne može baš sve da bude kako treba :-) Neka od njih su po meni ekstremno uradjena, neka su da se slatko nasmeješ, ali sva su odlična na svoj način!
Sledeća priča je samo početak jedne mnogo veće priče koju ću objavljivati u nastavcima. Autor će biti otkriven kasnije, kada malo dublje udjemo u radnju i likove...
Te večeri je spremanje trajalo kraće nego obično, nešto je Dripsija vuklo da izadje iz kuće. Nije ni gledao na sat, te je izašao 15 minuta ranije nego što je trebao, da bi se našao sa Tristom. Dok je čekao, zapalio je cigaru, i na trenutak su mu kroz glavu proletele misli o onom srahu da otvori vrata kad je bio mali, ali on kao i uvek pomisli kako su to bile gluposti i kako bi mu bolje bilo da razmišlja sta da kupi za pare koje je izmolio. Bilo je hladno, nenormalno hladno za to doba godine i para je izlazila zajedno sa dimom iz njegovih usta. Mrzeo je da čeka. Uvek je to prebacivao kad bi neko kasnio, ali ovaj put Trista je došla na vreme. Poljubili su se na blic i Drpsi je krenuo da joj priča kako će večeras da bude dobra muzika. O kako je samo bio uzbudjen, prvi put izlazi na to mesto o kom su mu svi pričali, na taj čuveni splav Oktopod.
Da li ovo radi? I živo me zanima kome je pala na pamet ovakva ideja...
Kreator je Michael Haillard, i koristi uglavnom kožu životinja kao materijal. Dodatak su rogovi, a čak je i unutrašnjost nameštaja ispunjena osušenim organima životinja ili kožom. Šta mislite o ovakvom nameštaju? Sa čim ovo uklopiti? Izgleda nekako mračan, zar ne? Ja sam bar stekao takav utisak... Pogledajte slike, sve će vam biti jasno.
Kada bi sedeli sami i pili, to ne bi bilo to... Treba vam još neko... Ova pesma je posvećena tome, naime, to je samo jedno značenje te pesme, ostalo je na vama. Voleo bih da mi napišete ako ostavi bilo kakav utisak na vas...
Četiri dobra poznanika,
Puno dima, poneka slika,
Zaprepašćenje mladih ljudi,
Neko ih kori, al džabe se trudi.
Četiri razlicite priče,
Totalno suprotne, al opet liče,
Vreme im curi, no oni to žele,
Iznova besmisao večeri dele.
Četiri potpisana neuspeha,
Bolesti bez nadjenog leka,
Gorčina im nudi sitnije sate,
U prazan korak oni je prate.
Četiri crteža na zboranom licu,
Sami su crtali takvu skicu,
Ćutanje traje kao sedamsto noći,
Polazak neće za rukom im poći.
Četiri bezdušna čoveka,
Gledaju život izdaleka,
Još jedno veče im toči neznanje,
Da biće ljudi sve manje i manje.
Miš detektiv, spustio se tiho niz strme stepenice svoje šumske rupe. -
Još jedan dan bez posla. Kod kuće ga je sačekala njegova gojazna žena
krtica, postavila mu vegeterijanski ručak, a onda ga zamolila da jos
pridrži vunicu dok ona para njegov prošlogodišnji prsluk. Bez mnogo
elana, a njega je izgubio još onomad kada je morao da ostavi sir, zbog
povišenog holesterola, i polupraznog stomaka, motao je crveno klupko
vune, misleći kako se tu zatekao i koliko će još morati da pati i
strada u ovoj bogom zaboravljenoj zabiti. Nekada su po šumi jurcali
zečevi huligani, čuveni don Zebra okoreli mafijaš, Meda pijanica i
huškaš demonstacija, razvratni kralj Lav i njegova kraljica madam
obližnjeg bordela. Miš ih je morao kažnjavati, izvoditi na sud,
skupljati dokaze, uzimati otiske šapa i kandži i kljova, sada su oni
svi već odavno ležali pod zemljom, ili u nečijem tanjiru. Čuvali su ih
u kavezima, izlagali ih sramu, činili da zaborave ono što su nekada
bili. U šumi su ostali samo maleni mirni stvorovi, uglanom paganske
veroispovesti, miran svet, bez pretenzija i želja, nagona samo za
hranom i smrću. Miš je bio zaposlen, ali samo na papiru. Sada ga je
razdraživalo ono za šta se čitavog života borio, tišina, spokoj i
harmonija.
-Brže to motaj- zagmela je krtica.
Šuma nije šuma,
ako se ništa ne dešava- nastavio je, grubo prekinuti tok misli. Meda,
Lav i njegova madam, možda i jesu bili krvožedni zlikovci, ali su barem
bili misleća bića, kakvi god njihovi motivi bili. Ne mogu poštovati
niske strasti glodara i patuljastih majmuna, i ove proklete krtice.
Mišu
je nešto sinulo. U oku mu se ponovo pojavila predjašnja iskra. Bacio
je crveno klupko na zemlju, otvorio frižider i strpao veliko parče sira
u usta. Krtica ga je posmatrala zapanjeno. -Prokletstvo! i ovo je od
soje!-zagrme razjareno. Iz fijoke uze svoj stari revolver i obuče svoj
sivi mantil. Izjurio je iz kuće.
Na putu ka litici, upucao je četiri zamorca i dva hrčka, ozbiljno ranio dve porodice veverica koje
su sakupljale žirove za zimu. Sa revolvera je obrisao otiske svojih šapica, skinuo mantil i bacio ga u provaliju.
-Evo vam sad vaša harmonija...! Zašto se ranije nisam ovoga setio!- zalete se i polete naniže sa osmehom na licu.
Autor: Devojka sa novčanikom
Bezobrazna zebra voli grubu igru,
Namestila je zatvor svom komšiji tigru,
Ni ostale zebre ne mogu da je vide,
Kažu da je zlobna, svi se zebre stide.
Imala je zebra jednom malo para,
Ali je u inat od majmuna krala,
Plakali su majmuni kao letnja kiša,
Da istraži slučaj, poslali su miša.
Nije to ni drskoj zebri bilo dosta,
Brzo pored lopova i narkoman posta,
Tražila je stalno neke čudne gljive,
Dole malo crvene, a odozgo sive!
Kakva kvarna zebra, pomisliše žabe,
Koje su u šumi bile najveće barabe,
I njih je zebra prevarila nebrojeno puta,
Zbog nje jedna žaba nebesima luta.
Miš je zebru pratio nekoliko dana,
Išao je jednom i do njenog stana,
Bejaše mu jasno da je zebra kriminalac,
Uze miš sve dokaze i strpa u ranac.
Zebra je i dalje terala po svome,
Da li da je uhapse, životinje se lome,
Imaju sve dokaze, al se zebre plaše,
Ako nešto urade pozvaće pajtaše.
Pustiće je, kažu, da joj dodje kazna,
Šuma je izbegava, pomalo je prazna,
Zebra sad samuje i inati se svima,
Njena teška sudbina na koncu se klima.
Jednog dana šumom šetalo je pleme,
Sve životnje nanjušiše probleme,
Svi su osim zebre počeli da beže,
Zebra beše pijana, pa joj bilo teže.
Uputiše ka zebri par otrovnih strela,
Zebra je od bola na proplanak sela,
Tek je tada shvatila kako joj se piše,
Al je bilo kasno, tu prestade da diše.
Autor: Sopran87 :-)
Da li bi bilo dobro da se postave ovakvi znakovi? Bar bi znali na čemu smo, gde treba a gde ne treba ići :-)
Ovo je jedna pesma koja ima smisao, samo što je skriven iza besmislica :-)
Voleo bih da sam sobarica,
da dnevno ugledam hiljadu lica,
voleo bih da sam trešnja na grani,
da čujem kako pevaju gotovani!
Bilo bi lepo da sam od gline,
Da se krećem polako poput konkubine,
Kako bih voleo da sam kubanac,
Da sviram trombon i nosim ranac!
Sve bih dao da imam kičicu,
Da slikam malu poganu sličicu,
Uzgred bih voleo da jašem kamin,
Da odem u crkvu i izgovorim "Amin"!
Posle bih otišao u bazen od mleka,
Niko ne zna šta ga tamo čeka,
A želim da odem i u brazil,
Da se pravim fini i zatrazim azil!
Voleo bih da jedem drvo guarane,
Niko mi ne bi našao mane,
A što bih želeo da sisam kvaku,
Da se naslonim na nju kao na štaku!
Zatražio bih korpu sa cvećem,
Da u nju sveže ideje mećem,
Eh da imam dvadeset lira,
Otišao bih odmah do pedikira!
Kako da ne pozeli čovek zapušac,
Da ne kažu posle kako sam gušac,
Ne mogu da opisem želju za žvakom,
Ona me bodri i čini me jakom!
Jednoga dana ću imati zelju,
Da sednem u veliku lepu fotelju,
Pored nje želim papagaja,
I dobar ručak da spremi mi snaja!
I sve to ne može bez dobre svile,
Samo da osetim osećaje mile,
Malo cedjene pomorandže,
Da pokažem ljudima da nemam kandže!
Frizura je jako bitna za ljude,
Neki se smeju, neki se čude,
Zato hoću i nju da imam,
I ličnog štimera da frulu štimam!
Može i neko da me ujutru ljubi,
Da iscedim pastu, da otmem je tubi,
Toliko želja a ništa na stolu,
Odoh po cigare i koka kolu...
Ovo su neke od najbrutalnijih žena u istoriji, neke od njih su bile na veoma visokim položajima, neke su brutalno ubijale, ali svakako nisu zapamćene po dobrom. Pa da počnemo:
10. Kraljica Marija I (Bloody Marry)
Ćerka Henriha VIII i njegove prve žene ušla je u istoriju kao monarh, posle svadje njenog oca sa tadašnjim poglavarom katoličke crkve. Pošto je njen otac sebe proglasio za poglavara nove protestantske crkve, Marija je narod opredeljen za protestantsku veru brutalno ubijala, mučila i po tome je i dobila naziv "Krvava Marija". Pod tim nazivom je i ušla u istoriju.
Da li bi svirali na ovakvim gitarama? Da li mislite da bi bio isti osećaj svirati na njima i na "običnim" gitarama? Ili je ovo ipak preterivanje?
Powered by blog.co.yu
