Kontra-nebuloze

Keizo Yamada nedavno je svima objavio da neće više da trči maraton. To možda i ne bi bila vest da se ne radi o osamdesetjednogodišnjaku koji i dalje trči dvadesetak kilometara, "da bi ostao u formi"! Ovaj Japanac je 1952. godine bio predstavnik svoje zemlje na olimpijskim igrama u Helsinkiju, i smatra se zaslužnim za popularisanje maratona u Japanu. Yamada je 1964. godine osvojio bronzanu medalju na olimpijskim igrama u Tokiju. Pre svega, ovaj ostareli atleta poznat je kao "čovek od gvoždja", što i ne čudi jer je, pre nego što je početkom jula objavio da se povlači, samo ove godine učestvovao na 3 maratona. Na Bostonskom maratonu, na kome se pojavio 19-ti put za redom, stazu od 42km i 195m Yamada je pretrčao za 5 sati, 34 minuta, i 50 sekundi.

 

Evo još jedne moje pesme, pa kad dodjete do kraja pogledajte da li sam u pravu, i da li sam lepo opisao... Čudna su ova godišnja doba, izazivaju osećanja, svako ima zadatak da nas oblikuje drugačije...

 

Pastelne boje crtaju trag,

Plavičasto nebo daljinom diše,

Prava linija, crtao je mag,

Prati sunca zrak sve više i više.

 

Potopljena zemlja cedi se od kapi,

Pirueta dodira pamti senke svoje,

Pomrčina siva za svetlošću vapi,

Požuriće slikar da uzme mirne boje.

 

Paperjasti vetar ulazi u uši,

Podeliće tajnu sa koracima tužnim,

Potpune su boje, no sunce ih guši,

Potrebna je noć da učini ih tužnim.

 

Piskavo, bez glasa, obara nas veče,

Potreba za snom baca nas u tamu,

Pristupa nam vetar kao da nas neće,

Pucketanje kiše remeti galamu.

 

Potopljenog jutra skrenućemo oči,

Pravila su jedno a želje su drugo,

Pamtim dobre dane, al’ neću dugo moći,

Pomislih u sebi:“E jeseni, tugo...“